foto Stanislav MilojkovićVlada Srbije je saopštila da je na današnjoj sednici usvojila odluku kojom se minimalna cena rada za sledeću godinu uvećava za 14,3 odsto, odnosno sa 201,22 dinara po radnom času na 230 dinara.
To znači da će prosečna minimalna zarada u 2023. godini iznositi 40.020 dinara mesečno.
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da je visina minimalne zarade od 40.020 dinara za 2023. godinu, rezultat uspostavljene ravnoteže između zahteva poslodavaca i sindikata, i da ona podrazumeva dalje očuvanje životnog standarda građana, kao i zaposlenosti radnika koji primaju najniže zarade.
Ministar je gostujući na RTS-u objasnio da je makroekonomska stabilnost, održavanje postojeće zaposlenosti i povećanje zarada, bio cilj kojim se vodila Vlada Republika Srbije.
Mali je naglasio da je ukupan trošak navedenog povećanja minimalnih zarada 41 milijarda dinara, odnosno 350 miliona evra, kao i da će veći deo tih troškova snositi Vlada Srbije. On je objasnio da će neoporezivi deo zarade biti uvećan sa 19.300 na 21.712 dinara, dok će za jedan procentni poen biti umanjeni doprinosi za PIO na teret poslodavca.
„Želimo da očuvamo životni standard građana, a povećanje minimalne zarade je samo deo paketa. Važno je da građani razumeju da se, kada se donosi jedna ovako teška odluka, mora uzeti u obzir više faktora – da treba da se poveća standard, ali da sa druge strane ne ostanemo bez teško stečenih radnih mesta“, precizirao je Mali.
On je naveo da je postojala reakcija poslodavaca koji su rekli da u uslovima krize i rasta cene energenata, oni nemaju prostora da povećavaju plate, kao i da je Vlada uvažila taj argument, tako što će preuzeti najveći teret povećanja plata.
„Ni na koji način ne želimo da ih dovedemo u situaciju da zbog povećanja plata otpuštaju radnike. Hteli smo da im taj argument izbijemo iz ruke“, precizirao je Mali.
On je rekao i da je pre desetak dana Republički zavod za statistiku izašao sa podatkom da je stopa nezaposlenosti u Srbiji 8,9 odsto, što je istorijski najniža stopa u našoj zemlji.
Na primedbe da minimalna zarada ne prati minimalnu potrošačku korpu, ministar finansija odgovara da treba imati u vidu da minimalna zarada nije socijalna, već ekonomska kategorija, i da ona podrazumeva isplatu određene sume novca, u slučaju da poslodavac upadne u teškoće.
On je rekao i da minimalna zarada gura prosečne plate ostalih radnika na gore.
„U junu ove godine prosečna plata bila je 633 evra, dok je 2012. godine bila 331 evro. Kada se kaže životni standard, treba da imate u vidu da raste prosečna plata. Mere koje država preduzima takođe utiču na životni standard. Mi imamo kontrolu cena osnovnih životnih namirnica, a i dalje nam je najniža cena struje i gasa u Evropi. Vi na različite načine štitite interese građana“, rekao je Mali.
Ministar je dodao da će penzije isto tako rasti, da će u novembru biti povećanje od devet odsto, a od 1. januara 12,1 odsto, te da će prosečna penzija u 2023. godini biti za 20,8 odsto veća u odnosu na 2022. godinu.
On je kazao da je projektovana prosečna inflacija ove godine 11,5 odsto, a sledeće godine projektovana je inflacija od 8,7 procenata. Podsetio je da to nije domaća inflacija, već inflacija koju mi nismo izazvali i koja je uvezena.
Mali je dodao i da je i dalje cilj da prosečne zarade rastu brže nego stopa inflacije u Srbiji, bez obzira na okolnosti. „Nije jednostavno u ovim vanrednim okolnostima doneti prave odluke i na pravi način“, naglasio je on, i dodao da bi prosečna zarada sledeće godine trebalo da iznosi 710 evra.
Na pitanje, da li je moguće ponovo otvoriti razgovore o visini minimalne zarade u januaru, ministar je rekao da je on uvek otvoren za razgovore, a dosadašnji dijalog je ocenio korektnim.
„Dijalog koji smo uspostavili na Socio-ekonomskom savetu veoma je važan. Ovo krizu smo prebrodili razgovarajući, kako bi zaštitili radna mesta i spasli privredu. Čeka nas teška zima. Važno je da budemo jedinstveni i razgovaraćemo. Za narednu godinu ostaje da nalazimo rešenja“, rekao je Mali.
Ministar se osvrnuo i na komentare koji se odnose na dogovoren kredit sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima od milijardu dolara, istakavši da je reč o veoma povoljnom kreditu.
„Mi uzimamo kredit od UAE po kamatnoj stopi od tri odsto. Ako bi danas izašli na tržište kapitala kamata bi bila između 7 i 7,5 odsto. U januaru nam dospevaju stari krediti od milijardu evra. I mi želimo te skupe kredite da refinansiramo ovim povoljnim kreditom“, objasnio je Mali.
On je rekao i da ne stoje primedbe da se ovim kreditom povećava naš javni dug, jer ako vraćamo skuplje kredite, jeftinijim zaduživanjem, menjamo stare kredite novim, prosta matematika govori da javni dug neće rasti.
„Nama je danas udeo javnog duga u BDP-u 54,7 odsto. U Nemačkoj je on 68 odsto, a prosek u EU je skoro sto odsto. Mi smo ispod nivoa Mastrihta. Zato se i koristi pokazatelj udela javnog duga u BDP kao pokazatelj prezaduženosti“, naveo je Mali.
Ministar je podsetio da neke zemlje u Evropi, kao što je Nemačka imaju veći javni dug od Srbije, odnosno 68 odsto im je učešće javnog duga u BDP, ali to ne znači da je ta zemlja nestabilna i slaba.
On je naglasio da su javne finansije Srbije stabilne i jake, i da Srbija isplaćuje sve svoje obaveze na vreme.
„Zadatak za naredni period je da se očuva privreda, nastave investiciona ulaganja, kao i da održimo stabilnost i očuvamo životni standard građana“, zaključio je Siniša Mali.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
