Svaka stambena zgrada ubuduće će morati da ima upravnika zgrade koga će birati skupština stanara na četiri godine.
Međutim, ukoliko stanari ne mogu da se dogovore, ili ukoliko ne žele komšiju za upravnika, prinudnog upravnika će birati lokalne samouprave, zajedno sa Privrednom komorom. Naknade za profesionalne upravnike biće regulisane ugovornim odnosima između licenciranog upravnika i skupštine stanara, a troškovi građana neće biti veći od onih koje sada izdvajaju za te namene. To je novina Zakona o stanovanju koji su danas usvojili poslanici Skupštine Srbije sa 134 glasova za.
Zakon stupa na snagu osam dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku.
Poslovima profesionalnog upravljanja mogu se baviti privredna društva ili preduzetnici, a profesionalni upravnik moraće da prođe obuku i dobije licencu. Registar stambenih zajednica, kao elektronsku javnu bazu podataka vodiće lokalne samouprave, a jedinstvenu centralnu, javnu, elektronsku bazu podataka o svim stambenim zajednicama iz svih registara na teritoriji Srbije vodiće Republički geodetski zavod. Zakonom je predviđeno da će vlada, radi unapređenja i sprovođenja stambene politike, doneti Nacionalnu stambenu politiku i akcioni plan za njeno sprovođenje, a novina zakona je i da on prvi put detaljno definiše odnos prema stanovanju, pre svega prema socijalnom stanovanju.
Izmene Zakona o komunalnim delatnostima koje su danas usvojili poslanici Skupštine Srbije većinom glasova, trebalo bi da poboljšaju efikasnost i kvalitet komunalnih delatnosti, kao i konkurentnost u toj oblasti. Komunalna delatnost se, naime, otvara za privatne investicije u većem obimu nego do sada, a izmene zakona trebalo bi da podstaknu i povećaju zainteresovanost privatnih investitora za ulaganje u projekte razvoja i unapređenja komunalne infrastrukture. Uvođenjem principa konkurentnosti stvara se mogućnost za mnogo stabilnije finansiranje komunalnih delatnosti, a prvi put je predviđeno da se uvažava mišljenje građana o kvalitetu komunalne delatnosti, i to najmanje jednom godišnje.
Poslanici Skupštine Srbije usvojili su danas Zakon o upravljanju aerodromima koji predviđa mogućnost davanja aerodroma u koncesiju kako bi se obezbedio novac za njegov razvoj i efikasnije komercijalno korišćenje. Aerodromima će moći da upravljaju javna preduzeća, društva kapitala i preduzetnici, a predviđeno je da predmet koncesije budu sve ili pojedine aktivnosti upravljanja aerodromima. Kako je objašnjeno, postojeći Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama nije moguće primeniti na sve aerodrome u Srbiji, jer u njemu nema preciznih odredbi koje se odnose na upravljanje vazdušnim lukama.
Upravljanje aerodromima biće, kako je predložila Vlada, delatnost od opšteg interesa. Najavljeno je da će Vlada, kako bi obezbedila uslove za dugoročan razvoj i unapređenje aerodroma, doneti nacionalni program za razvoj aerodroma u narednih pet godina.
Usvojene su i izmene Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama koje treba da povećaju sigurnost cele procedure i postupka, te da omoguće novi izvor finansiranja projekata u oblasti infrastrukture. Izmenama tog zakona pojašnjavaju se posebni oblici koncesija – koncesija za javne radove i koncesija za javne usluge i razjašnjava se razlika između javno-privatnog partnerstva sa ili bez elemenata koncesije.
Parlament je danas usvojio i Zakon o transportu opasne robe koji uređuje uslove za unutrašnji i međunarodni transport opasne robe u drumskom, železničkom i vodnom saobraćaju na teritoriji Srbije, kao i obaveze onih koji se bave takvom vrstom prevoza. U taj zakon unete su odredbe Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta o kopnenom transportu opasne robe. Usvajanjem tog zakona prestaje da postoji Uprava za transport opasnog otpada i kompletna delatnost se prebacuje u okvire Ministartsva saobraćaja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.