Profesor Begović u Utisku nedelje: „Procene su da se litijum od 2050. neće kopati zbog reciklaže, a od 2030. pašće potražnja za njim iz rudnika“

Dr Begović je naveo i da je londonski Ekonomist pre dve nedelje objavio ogroman tekst o reciklaži litijumskih baterija navodeći da je za sada taj proces dobijanja litijuma iz baterija „toliko skup“ da nije konkurentan litijumu iz rudnika, ali da se „pojavljuju nova rešenja“, prenosi Nova.rs.

„Litijumske baterije su opasan otpad, ali su istovremeno i izvor litijuma u procesu reciklaže. Ceo taj proces je u ovom trenutku toliko skup da taj litijum iz reciklaže nije konkurentan litijumu iz rudnika, ali je tehnički napredak u toj oblasti veoma intenzivan i nova rešenja se pronalaze. Ozbiljna konsultantska kompanija Prajs voterhaus kupers kaže da je njihova procena da će potražnja za litijumom iz rudnika početkom 2030. godine krenuti da opada zbog reciklaže litijuma, što imate više litijumskih baterija i električnih automobila sa litijumskim baterijama, imaćete više baterija za reciklažu“, rekao je Begović u „Utisku nedelje“ na TV Nova.

On je dodao da „neke procene drugih instituta kažu da se litijum od 2050. godine neće kopati“.

„Sav potreban litijum dolaziće iz reciklaže“, istakao je dr Begović i dodao da je to razlog zašto je Rio Tinto nedavno kupio Arkadijum Litijum jer ta firma ima iskustvo sa reciklažom litijuma.

„Meni se čini da je kupovina Arkadijuma nešto što je ogroman obrok koji će zadovoljiti veliki deo apetita Rio Tinta za litijumom“, rekao je još on.

Dr Begović je istakao da je jedna stvar nesporna, a to je da Rio Tinto „nikad nije radio sa litijumom i da nema nikakva iskustva sa proizvodnjom i sa tržištem litijuma“.

„Oni su to jasno priznali pre četiri dana, kada su kupili veliku korporaciju Arkadijum litijum koji se bavi isključivo litijumom i koji zna bolje od Rio Tinta kako će se kretati cena litijuma“, rekao je on i dodao da je ta akvizicija Rio Tinta košta više od 10 posto vrednosti Rio Tintovog kapitala.

On je naveo i da kompanija Rio Tinto, kada se govori o projektu „Jadar“, još nije uradio studiju ekonomske opravdanosti projekta i to sa stanovišta kompanije.

„Rio Tinto uopšte nije doneo odluku da li će ovde investirati i ući u svoj poduhvat. Ova teza je suštinski dokazana time što je generalni direktor Rio Tinta rekao da završavaju studiju ekonomske opravdanosti. Moja druga hipoteza je da nije zanemarljiva verovatnoća da će Rio Tinto iz ekonomskih razloga napustiti ovaj projekat… Mi ne znamo koliki je ekonomski životni vek projekta, a oni (Rio Tinto) stalno govori o 40 godina, ali tih 40 godina je broj godina koliko to nalažište može da se eksploatiše, a ekonomski životni vek može biti kraći jer prihodi kompanije zavise od cene danas i sutra, ali i od cene tokom svih godina ekonomskog života projekta“, poručio je dr Begović.

„Ja molim Rio Tinto da me tuži za ono što sam večeras rekao“, rekao je on na kraju emisije.

Dr Dejan Šoškić, redovni profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, istakao je u večerašnjem „Utisku nedelje“ da je zaključak studije koju je radio zajedno sa ekonomskim stručnjacima Zoranom Drakulićem, Boškom Mijatovićem i Danicom Popović, taj da treba odustati od projekta „Jadar“.

Kako je istakao Šoškić, ova studija je urađena sa stanovišta ekonomske i finansijske analize, a ne uticaja na životnu sredinu.

„Sproveli smo klasičnu investicionu analizu“, rekao je Šoškić o studiji koja pokazuje da bi Srbija ostvarila zanemarljive prihode – svega 17,4 miliona evra godišnje ili 2,6 evra po stanovniku godišnje, a da bi sa druge strane pretrpela ogromne troškove za subvencije, izgradnju infrastrukture i sanaciju mogućih ekoloških katastrofa, bez ikakvog vlasničkog udela u projektu.

On je rekao da je začuđujuće da kompanija Rio Tinto u odgovoru na ovu studiju nije dala nijednu novu relevantnu informaciju koja bi moga da dovede ovu analizu u pitanje.

„Srbija će investirati prilično u infrastrukturne investicije kao što su putevi, gasovod, dalekovod, trafostanice, dovođenje vode…“, rekao je Šoškić.

Profesor Šoškić Rio Tintovu akviziciju kompanije Arkadijum litijum vidi kao način da Rio Tinto „stekne neku referencu u oblasti litijuma“.

„Da li će da ode ili neće? To bi sada bile procene za koje nisam siguran da imam dovoljno znanja i argumenata. Ako je tek pre četiri dana ova kompanija kupila drugu koja ima iskustvo u proizvodnji litijuma, to znači da ona tek sad može da se legitimiše da ima neku tehnologiju u oblasti proizvodnje litijuma, oni žele da steknu neku referencu zbog čega su ovo platili iznad berzanske cene“, rekao je profesor Ekonomskog fakulteta.

On je naveo i da je pitanje koliko će tamo raditi naših radnika, odnosno pitanje je koliko imamo i da li dovoljno kvalifikovanih radnika da se uključe u taj projekat.

„Interes Srbije ovakvim projektom uopšte nije zaštićen. Ovakva ideja i struktura projekta je nešto što treba odbaciti“, zaključio je Šoškić.

Dr Božo Drašković, profesor ekonomije ekologije u penziji, upitao je zašto nas neko gura da budemo „pokusni kunić“ u ovoj priči, a da se slična nalazišta litijuma nalaze i na drugim mestima u Evropi i svetu.

„Neka oni budu malo ti pokusni kunići i da vidimo kako će da reaguju na troškove životne sredine“, rekao je dr Drašković u „Utisku nedelje“.

Govoreći o potencijalnoj odšteti kompaniji Rio Tinto, on navodi da mi ne znamo da li je ova zemlja u riziku ili ne zato što ne znamo da li postoje neki tajni sporazumi za koje javnost ne zna ili neke garancije da će dobiti pravo na eksploataciju.

„Posmatrajući ponašanje i predstavnika vlasti i kompanije, moguće je da postoji nešto što mi ne znamo, a što je nije retko u ovoj zemlji“, rekao je on.

On je ocenio da je Rio Tinto „osetio profit“ i da će „po svaku cenu da grize“.

„Mi nismo napravili računicu kolike su štete na vodi, vazduhu, zemlji i na drugim prirodnim resursima“, upozorio je on.

Dr Drašković kaže da, imajući u vidu prethodne slučajeve poslovanja kompanije Rio Tinto u svetu, „može postojati ozbiljna sumnja i na korupciju“.

„A meni je ključni indikator to sa koliko žara i volje zvaničnici vlasti u Srbiji podržavaju taj projekat, iako on nema osnovnu ekonomsku opravdanost. Ako se dodaju i oni skriveni troškovi koje mi ne vidimo, a to su troškovi životne sredine ili društveni trošak, kada njih uračunamo onda je to duboko nerentabilni projekat za nas, a da ne govorimo o socijalnim troškovima“, poručio je on.