Utisak nedelje: Kupovna moć je smanjena, građani se plaše poskupljenja i čuvaju novac za crne dane

Milan Ćulibrk je naveo kako je na nedavnoj sednici Saveta za rast BDP izneta procena da ćemo u prvom kvartalu ove godine imati pad BDP, jer je smanjena potrošnja stanovništva, prenosi portal Nova.rs.

„Smanjena je zato što je smanjena kupovna moć i zato što se građani plaše od poskupljenja i čuvaju novac za crne dane. Ove godine je definitivno jasno da će eventualni rast BDP-a zavisiti od potrošnje stanovništva. Ako stanovništvo ne poveća potrošnju, neće biti rasta BDP-a i ako već savetuje građanima da povećaju potrošnju, ja bih molio da on bude žirant građanima za svaki keš kredit kada dođu u situaciju da ne mogu da vraćaju rate kredita“, rekao je Ćulibrk i ocenio da će se nastaviti rast kamatnih stopa.

Govoreći o nedavnoj konferenciji za novinare gde je predsednik Srbije na kineskoj tabli pisao o prosečnoj plati, Ćulibrk je istakao da prosečna plata u Srbiji nijednog meseca 2012. godine nije bila 331 evro, već je bila najmanja u januaru te godine 345 evra, a najveća u decembru te godine 411.

„Ovo su sve zvanični podaci… Da imam (kinesku) tablu iza sebe naveo bih da je tada za tu platu iz 2012. godine, za upola manju, moglo da se kupi više nekih roba nego što sada možete da kupite za platu“, poručio je Ćulibrk u „Utisku nedelje“ na TV Nova.

U proseku je za ovih desetak godina standard za zaposlene, kako navodi Ćulibrk, povećan za četvrtinu, ali je za penzionere on manji za pet posto.

„To su zvanični podaci Ministarstva finansija. Za ovih deset godina, sedam godina su penzije realno padale, odnosno rasle su sporije od cena. Kada se sve sabere i oduzme, penzije su sada manje nego što su bile pre deset godina“, naveo je glavni i odgovorni urednik nedeljnika „NIN“.

Istakao je i da su prosečne penzije sada na 42 odsto od prosečne plate, dok je pre deset godina ovaj odnos bio 60 odsto.

Ćulibrk je ocenio i da su u prethodnom periodu donete „katastrofalne odluke“ u domenu poljoprivrede i dodao da nas „tek čekaju poskupljenja hrane i energenata“.

„Kada je krenula inflacija Vlada Srbije je donela odluku da zamrzne cene, ali ako pogledamo cene tih proizvoda koje vlada kontroliše, one su porasle mnogo više od 16 odsto (koliko iznosi zvanična inflacija u Srbiji). To znači da nas neko vuče za nos sve vreme, zamrzli smo cene mesa, mleka, brašna i ulja, a kada odete u prodavnicu, vidite šta je urađeno u međuvremenu“, zaključio je glavni i odgovorni urednik nedeljnika „NIN“.

Ekonomista i potpredsednik Stranke slobode i pravde Dušan Nikezić je govoreći o inflacija naveo podatak da je za 1.000 dinara 2012. godine „moglo da se kupi jedan hleb, kilogram junetine, kilogram krompira i luka, mleko, kisela voda, jedan puter i jedna pavlaka“.

„Danas vam za sve to treba 2.400 dinara, pa se zapitajte da li su vam plate i penzije skočile 240 odsto. To je odraz onoga kako živimo danas“, naveo je Nikezić.

On je podsetio da su prema izveštaju Republičkog zavoda za statistiku, troškovi života porasli za 16,1 posto i ocenio je kao „najgore“ to što oni i dalje rastu, za razliku od Amerike i Evrope, gde su prestali da rastu u avgustu i oktobru.

Nikezić je upozorio da u Srbiji ne postoji mogućnost da neko na javnom servisu odgovori predsedniku Srbije na njegove navode ili da na „istoj toj tabli napiše druge cifre“.

Govoreći o Elektroprivredi Srbije, Dušan Nikezić je ocenio da je finansijski i poslovni propast EPS-a „slika i prilika ovog režima“.

„To su partijsko upravljanje, isisavanje novca kroz koruptivne poslove, partijsko zapošljavanje, prekomerno zaduživanje i prepuštanje tržišta strancima. Zbog toga smo došli do toga da je EPS postao naš najveći problem i ono što nas tek čeka je oporavak ovog preduzeća“, rekao je Nikezić i dodao:

„Vi ste u sistemu kao što je EPS svesno doveli Miću (Miorada) Grčića da obavi tri važna zadatka. Jedan je da izvlači pare, drugi da obezbedi ‘kapilarne glasove’ i treći da obezbedi partijsko zapošljavanje… On za to neće biti kažnjen“, rekao je Nikezić i dodao da je to „sistemski problem“.

„Zato oni ne odustaju od EPS-a, a sada su promenili i statut, a ako ga pročitate videćete da se samo ‘steže’ partijsko upravljanje u EPS-u, ukidaju se javne nabavke i zabrana otuđenja određene imovine čime dolazimo u opasnost da dođe do daljeg ‘rasparčavanja’ EPS-a“, rekao je još Nikezić.

Zbog svega toga Stranka slobode i pravde, kako je naveo Nikezić, zahteva da se „uvede vanredno stanje u sektoru energetike i da se uvede profesionalno upravljanje“.

Potpredsednik SSP-a je naveo i kako inflacija u Srbiji „nije došla zbog rata u Ukrajini, nego je kod nas ona počela ranije“ i dodao je da je za ovaj rast cena kriva situacija u domenu poljoprivrede i energetike.

Nikezić je poručio da ako negde treba da se štedi, to je onda državna administracija.

Sa Nikezićem je saglasan i profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić, koji je ocenio da Srbija danas ne bi bila u ovoj situaciji sa inflacijom da su bile „dobre ekonomske politike u domenu poljoprivrede i energetike“.

„Mi smo decenijama i stotinama godina imali poljoprivredne viškove i to da u Srbiji imate pritisak inflacije koji je veći iz domena poljoprivredne proizvodnje nego iz durgih domena, to govori da je poljoprivreda zapuštena i nedovoljna“, rekao je on u „Utisku nedelje“ na TV Nova.

Šoškić je upozorio da inflacija iz domena hrane najviše pogađa one sa najmanjim zaradama.

Slično je i sa situacijom u energetici, gde je, kako je rekao, Srbija nekada imala „viškove u proizvodnji struje“ i da sada zbog neadekvatnog upravljanja imamo plan da podignemo cenu struje što će „dodatno podgrevati inflaciju“.

Govoreći o rastu BDP-a, Šoškić je istakao da su stope rasta BDP-a u poslednjih 10 godina bile oko 2,27 posto, dok je u periodu između 2002. i 2012. Srbija imala prosečnu godišnju stopu rasta od 4,44 posto.

„Tih godina smo sa tom stopom rasta sustizali zemlje centralne i istočne Evrope, a stopama u poslednjih deset godina dodatno zaostajemo i za svetom i za ovim zemljama“, rekao je Šoškić i upozorio da je „naša realnost da od 2007. godine imamo rast trgovinskog deficita“.

On je istakao da je znanje osnovni resurs i da privreda koja želi da bude bogata i cenjena mora da počiva na kvalitetnim znanjima.

„Mi smo obrazovni sistem urušili i ovo su prirodne posledice“, ocenio je profesor Ekonomskog fakulteta.

Govoreći o pozivu predsednika Srbije da „građani slobodno troše novac“, Šoškić je ocenio da to nije rešenje jer je pred nama „godina puna neizvesnosti“.

„Moja poruka građanima je da najviše veruju svom ličnom iskustvu i da pogledaju šta se dešava u njihovom okruženju“, rekao je on i dodao da građani u Srbiji žive „dosta skromno i loše“.

„Ako se desi da imamo pozitivnu stopu privrednog rasta, to će biti uspeh sam po sebi“, zaključio je on.