Utvrditi ko je dao nezakonite subvencije Geoksu

To nije konačan iznos, jer će Komisija tražiti i kamatu za period od 2016. kada je investicija završena do dana isplate a problem može da bude to što je Geoks, odnosno njegova firma registrovana u Srbiji, Technic Development u avgustu ove godine, nenajavljeno zatvorila pogone i otišla u likvidaciju, ostavivši 1.300 radnika bez posla.

Ne zna se da li će naplata te štete biti moguća iz preostale imovine a reč je o izgrađenim halama i zemljištu od 10 hektara u industrijskoj zoni koje je kompaniji poklonio i opremio infrastrukturom Grad Vranje.

Situacija bi trebalo da bude nešto jasnija početkom decembra, kada ističe rok za prijavu potraživanja.

U saopštenju Transparentnosti podseća se da je ta organizacija još u maju 2017. sačinila studiju „Subvencije investitorima – svrsishodna državna pomoć ili promocija“ u kojoj je između ostalog ukazala da odluka Komisije o razmatranju dodele ove državne pomoći nije objavljena, a javnosti da je „ugovor o subvenciji za fabriku obuće Geoks sporan, zbog iznosa koji izlazi iz limita postavljenog Uredbom o pravilima za dodelu državne pomoći“.

Upravo to je utvrdila i Komisija za kontrolu državne pomoći, ali sa četiri i po godine zakašnjenja, navodi Transparentnost.

Interesantan je i tajming kada je kontrola pomoći pokrenuta – pet dana posle odlaska Geoksa u likvidaciju, 5. avgusta 2021. a na osnovu inicijative koju je pre više od dve godine, 6. juna 2019. podnelo privredno društvo Sanch doo Vranje, sada u stečaju.

Naime, posle propasti fabrike obuće Koštana, na tržište rada u Vranju dospeo je veliki broj radnika, majstora obućara. Oni su u jednom trenutku počeli da se udružuju, otvaraju male radionice sa po nekoliko zaposlenih, ali izrasla je i jedna veća fabrika, Sanch.

– Kada sam po savetu advokata podneo inicijativu Komisiji za kontrolu državne pomoći, hteo sam da ukažem kako je dodela tih ogromnih subvencija Geoksu moju firmu stavila u neravnopravan položaj. U tom momentu bio sam najveći domaći proizvođač obuće sa 600 radnika. Nešto ranije i ja sam dobio subvencije, 600.000 evra ili 2.000 po radniku i zaposlio u početku 300 ljudi. Kroz kasniju investicije vrednu ukupno 2,3 miliona evra, 4.500 kvadrata sa opremom izgrađenu uz pomoć sopstvenog kapitala, SIEPA i poslovnih banaka, udvostručio sam broj radnika baš u vreme dolaska Geoksa, prosek starosti im je bio 36 godina – kaže za Danas Srđan Dejković, vlasnik domaće fabrike.

Dolazak Italijana u Vranje odmah se osetio. Počeli su da rade i pre nego što su hale izgrađene, u iznajmljenom prostoru, preuzeli su mnogo radnika iz malih radionica koje su se posle toga gasile.

Dejković kaže da je to bio strašan udar koji je njega najviše pogodio jer ne samo da je bio najveći, nego je tek završio ciklus velikog ulaganja.

– Nije bio problem samo otimanje obučenih i verziranih radnika. Odmah se osetilo da dolaskom konkurencije koja nije poštena, dobijam status firme visokog rizika. Tako nismo više od dobavljača dobijali robu pod ranijim uslovima, sada su oklevali, otezali isporuke, tražili dodatna obezbeđenja. Banke su odustajale od kratkoročnih plasmana, od bilo kakvog praćenja firme. Mi smo pokušavali da ukažemo da ima prostora za sve, pojedinačno smo i preko klastera podnosili zahtev da nam se kroz subvencije doda još neki iznos da se bar približimo po uslovima onome što je dobio Geoks. Verovali smo da ima prostora za sve, ali nije bilo razumevanja ni u lokalnoj samoupravi ni kod drugih – kaže Dejković i dodaje kako je inicijativu Komisiji podneo da zaštiti svoju kompaniju, bivše radnike i porodicu, bez namere da bilo koga optuži ili etiketira.

Nova Komisija

– Aktuelni saziv Saveta Komisije za kontrolu državne pomoći izabran je 23. decembra 2019., nakon što je ovo telo uspostavljeno kao samostalna i nezavisna organizacija koja za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini. Pre donošenja aktuelnog zakona, pravni status Komisije je bio nedefinisan, i ona je predstavljala neobičan hibrid između radnog tela Vlade i nezavisnog organa. Ta činjenica je verovatno imala uticaja na propust Komisije u prošlosti (u periodu od 2012, kada je zaključen ugovor, do 2016. kada je prekoračen iznos dozvoljenih subvencija). Komisija u to doba, kada je šteta mogla da se spreči, nije utvrđivala da li je državna pomoć dozvoljena – navodi se u saopštenju Transparentnosti Srbija.

I više nego preplaćeno

Komisija za kontrolu državne pomoći izračunala je da ukupna investicija u Geoksovu fabriku iznosi 2,1 milijardu dinara, a da je iznos dodeljene pomoći 1,5 milijardi ili 68,95 odsto vrednosti ulaganja. Kako je uredbom koja propisuje visinu regionalne državne pomoći precizirano da ona ne može da pređe 50 odsto vrednosti ulaganja, ispostavlja se da je Geoksu dato 18,95 odsto ili 414 miliona dinara, odnosno 3,5 miliona evra više nego što zakon dozvoljava. Pri tom, u računicu nisu ušli iznosi koje je Geoks stekao oslobađanjem od poreza na dobit u trajanju od deset godina, zatim svih carinskih i drugih dažbina na uvoz opreme kao ni troškovi obuke radnika koje je za potrebe te kompanije organizovala Nacionalna služba za zapošljavanje, jer to nisu bila davanja po normativima za dodelu državne pomoći, već su regulisana drugim zakonima.