Uvertira u dužničko ropstvo vlasnika stanova

Intencija predloženog zakonskog rešenja je da se građanima oduzme pravo raspolaganja i upravljanja sopstvenom imovinom, što ih neupitno tera ka dužničkom ropstvu, a sve u korist državne vlasti, kažu u Udruženom pokretu slobodnih stanara (UPSS), koje su, početkom prošle godine, oformili predsednici skupština stanara, procenjujući da predstavljaju oko 40.000 građana Niša. U ovom pokretu tvrde da zakon „obezbeđuje“ da o stanovima građana prevashodno odlučuje lokalna samouprava i državni organi, a ne oni kao vlasnici. Zbog velikih finansijskih obaveza i kazni, na vrata građana bi sve češće mogli da kucaju privatni izvršitelji, koji bi ih ostavljali bez stanova, što se već dešavalo u Hrvatskoj. Uzgred, profesionalni izvršitelji su „izmišljeni“ kako bi se udomilo još partijskih kadrova, ocenjuju u pokretu.

– Sve pada na teret građana, odnosno stambene zajednice koje su postale pravno lice sa obavezama iz zakona. Opšte je poznato da čim se uđe u preduzetničke, ili obaveze pravnog lica, život svih članova stambene zajednice se menja iz korena, jer više nisu građani bez obaveza, već poreski obveznici sa svim obavezama koje ima pravno lice i koje je od tada pod kontrolom lokalne samouprave, komunalne i građevinske inspekcije, poreske uprave, ministarstva i Vlade – kaže Čedoslava Ristić, članica UPSS-a i finansijska stručnjakinja.

Ona ocenjuje da se država maksimalno postarala i da sav teret obnove i održavanja zgrada, koje su uglavnom veoma stare, prebaci „na teret osiromašenih i pokradenih građana, čak i po cenu gubitka njihove imovine“. Podseća da će u slučaju da stambena zajednica ne izvrši hitne intervencije na zgradi, te radove preuzeti i obaviti lokalna samouprava, na teret stambene zajednice.

– Nesporno je da je većina zgrada stara više od 40 godina što zahteva hitna ulaganja. Takođe, zvanični podaci govore i da više od 85 odsto zgrada ne ispunjava propisane uslove, i da da samo one izgrađene posle 2012. godine ispunjavaju propisane kriterijume energetske efikasnosti i slično. Pitamo se ko je održavao zgrade i fasade u prethodnih 50 godina. Pri tom, niko ne pominje šta se dešava sa novcem koji su građani do sada uplaćivali na ime održavanja svojih zgrada, a koji nije upotrebljen – naglašava Čedoslava Ristić.

Ristićeva smatra da je za građane nepovoljno i rešenje da po sticanju pravnog statusa stambena zajednica, u roku od 60 dana, mora da održi skupštinu i izabere upravnika, ili profesionalnog upravnika. U slučaju da to ne učini, uvodi se prinudna uprava dok se zgrada ne organizuje u skladu sa zakonom. Takođe, za registraciju stambene zajednice, odnosno njen upis u registar, određeni su nejasni rokovi kojima se može manipulisati, opet na štetu građana. Kada se prijava podnosi registru putem pošte kao datum i vreme njenog podnošenja uzima se trenutak prijema prijave u Registar, što je neprihvatljivo jer građani ne mogu znati kada se to dogodilo, a kada Registar šalje svoju odluku o upisu trenutak slanja je jasan – dan kada je predat u pošti.

Posebno je indikativno da se profesionalno upravljanje uvodi samo za stambene zgrade. Ispada da predlagač zakona smatra da su nosioci prava svojine na stanovima neuki i neodgovorni, pa je potrebno da interveniše i propiše do detalja način održavanja i upravljanja njihovom svojinom, kao i da uvodi institut prinudne uprave ukoliko oni to ne čine na zadovoljavajući način, za razliku od vlasnika ostalih nepokretnosti. Ovo je jedna od ključnih primedbi na novo zakonsko rešenje, koje je podnelo više nevladini organizacija i to još u vreme dok je on bio u formi Nacrta. Primedbe na Predlog zakona, osim UPSS-a, podneli su: Ko gradi grad (Beograd), Učitelj neznalica i njegovi komiteti (Beograd), Pro Bono (Beograd), Sindikat zaposlenih radnika na određeno vreme (Niš), Grupa za konceptualnu politiku (Novi Sad), Inicijativa za udruživanje predsednika skupština stanara (Novi Sad) Regionalni centar za manjine (Beograd), Ministarstvo prostora (Beograd), Udruženje radnika i prijatelja Trudbenik (Beograd), Udruženje Ravnopravnost (Zrenjanin) i nekoliko pojedinaca. Predlog zakona o stanovanju i održavanju zgrada, o kojem ovih dana raspravljaju poslanici u Skupštini Srbije, trebalo bi da bude usvojen ove nedelje.

Bankarski dužnici

Primenom zakona o stanovanju i održavanju zgrada mnogo novca će se iz džepova građana sliti u budžet države, kroz takse i licence, plaćanje profesionalnog upravnika, knjigovođe… Stambene zajednice se ovlašćuju i za podizanje kredita. Za kredit mogu založiti obaveze vlasnika stanova, a svima je poznato šta se dešava kad neko postane bankarski dužnik – upozorava Čedoslava Ristić, članica UPSS-a i finansijski stručnjak.

Starateljstvo države nad stambenim zgradama

Predloženo uvođenje „profesionalnog upravnika“, i posebno „prinudne uprave“, u stambene zgrade nameće dodatni finansijski izdatak, a oduzima političku i poslovnu sposobnost građana. Profesionalno upravljanje stambenim zgradama ograničava pravo na svojinu i slobodno udruživanje, a odlučivanje izmešta iz same zajednice koje se te odluke tiču. Ako ova principijelna zamerka nije dovoljna, praktične posledice toga da neko ko ne živi u zgradi, a može da sedi i desetinama kilometara dalje, treba da se bavi njenom dobrobiti bolje od ljudi koji su za nju najzainteresovaniji, trebalo bi da su dovoljno ilustrativne – ističu u Udruženom pokretu slobodnih stanara.