Uvoz i pad standarda spustili cenu mesa

Uprkos pandemiji zbog koje su pojedina tržišta privremeno zatvorena za uvoz svinjskog mesa iz EU, uvoz iz zemalja EU u našu zemlju nije drastično porastao, za nijansu je tek veći nego prošle godine.

„Za isti period prošle godine Srbija je uvezla 18.700 tona u vrednosti 47 miliona evra, tako da što se tiče količine ona je skoro ista, dok je više deviza izdvojeno ove godine“, kaže za Danas Nenad Budimović, sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije.

On kaže da je razlog tome to što je potražnja svinjskog mesa za Kinu iz EU bila veća.

„Međutim odluka kineskih vlasti da se ne uvozi svinjsko meso iz Nemačke zbog pojave bolesti afričke kuge svinja, naglo je izazvala na tržištu pad cena i višak proizvoda, što će pokazati analize iz novembra“, napominje Budimović.

Srbija prema podacima PKS, najviše uvozi meso za preradu, poput svinjske plećke i konfekcionirano upakovano meso za konzumiranje, koje uvoze trgovački hipermarketi.

Agroekonomski analitičar Branislav Gulan podseća da je Srbija devedesetih godina prošlog veka imala 5,4 miliona svinja, da ih je danas negde oko 2,7 miliona, te da je poslednjih godina uvoz nadmašio izvoz.

„Prethodne dve godine u proseku smo uvezli 56.000 tona zamrznutog svinjskog mesa, prošle godine smo to platili 71 milion dolara. Srbija je od izvoznika postala uvoznik mesa, a uvoz raste jer se kod nas smanjuje broj svinja i zato što je zarada na uvozu“, ističe Gulan.

On podseća da smo ranije najviše uvozili iz Hrvatske, ali da od prošle godine najviše mesa stiže iz Nemačke, Slovačke.

„Uvoz se najviše isplati i uglavnom je to meso iz robnih rezervi iz Holandije, Belgije, Nemačke, to su povoljnije cene i to je meso za naše potrebe. Oni prazne te rezerve i daju po povoljnijim cenama. Uvoznici i proizvođači kod nas prodaju ono što proizvedu ovde na drugim tržištima“, napominje Gulan.

On kaže da cena svinjskog mesa od 135 dinara dosta niska, a na pitanje kako to da cena pada kada imamo sve manja svinja Gulan kaže da je razlog tome što narod ima manje para, naročito sada u krizi, da se manje kupuje.

„Godišnje proizvedemo od 270.000. do 330.000 tona svinjskog mesa, a po jednom stanovniku trošimo 17 kilograma. To znači da imamo dovoljno za domaće tržište jer malo trošimo“, naglašava naš sagovornik.

Srbija je 90-ih proizvodila 650.000 tona svih vrsta mesa i trošilo se 65 kilograma po stanovniku. Trenutno se proizvodi 400.000 do 440.000 tona svih vrsta mesa i troši se u proseku 35 kilograma po stanovniku.

Od toga, do 330.000 tona je svinjsko meso, 83.000 je juneće, 100.000 tona živinsko.

Gulan podseća da se junetine pojede tek četiri kilograma po stanovniku godišnje, a da smo sa današnjom proizvodnjom na nivou iz 1955.

Analitičar Milan Prostran kaže za Danas da pandemija nije doprinela povećanju uvoza, već da ga je možda malo i usporila, a da je rast uvoza krenuo po otvaranju tržišta posle potpisivanja SSP-a.

„Uvozimo iz zemalja poput Nemačke, Danske, koje u svojim depoima imaju viškove zamrznutog mesa i to je jeftinije nego kod nas. Naše klanice i prerađivači se tako odlučuju za uvoz jer treba osvojiti kupce sa niskim dohotkom“, ističe Prostran.

On kaže da je toliki uvoz svinjskog mesa u zemlju koja proizvodi šest ili sedam miliona tona kukuruza nepotreban i da bi ga na neki način trebalo destimulisati.

„Ne može nikome da se zabrani da uvozi, jer bi sa uvođenjem nekih taksi i ograničenja odmah krenule prozivke, ali onda mi moramo ovde da stvorimo uslove da naši proizvođači mogu normalno da rade. Mogli bismo da pooštrimo kriterijume kada se radi o kvalitetu mesa koji se uvozi, na taj način bi se možda malo destimulisao tako veliki uvoz“, napominje naš sagovornik.

Još jedan način je da se okrenemo domaćem, da podržimo domaće proizvođače i proizvode, a Prostran kaže da bi dobro bilo i kada bi veliki trgovci našli neku kopču sa manjim klanicama i udruženjima proizvođača mesa i da bi ta saradnja bila vrlo značajna.