Uvoz proizvoda od mesa skočio 200 odsto

Na svom profitu konkretne posledice krajem ove godine osetiće i velike mesne industrije, koje poslednjih meseci ne mogu da izvoze ne samo živo meso, već i sve ostale prerađevine koje nisu prošle termičku obradu na temperaturi većoj od 80 stepeni Celzijusa. Što je gotovo sve, osim konzerviranih namirnica.

Podsetivši na vrlo kompleksnu situaciju sa afričkom kugom svinja u celom svetu izvršni direktor Neoplante Aco Tomašević kaže da je u Srbiji situacija takva da se proizvodi manje od dva miliona svinja, odnosno da pojedemo više nego što proizvedemo.

– Kina je do pre dve godine proizvodila 450 miliona svinja, što je bila polovina svetske proizvodnje. Sada su tu proizvodnju prepolovili, u SAD je ona na 70, u Brazilu na 40 miliona, dok Nemačka i Španija proizvedu po 30 miliona svinja godišnje. Srbija je na ispod dva miliona. Uz sve to cena raste i mi sada imamo situaciju da je samo u poslednje dve godine uvoz gotovih proizvoda od mesa porastao za 200 odsto – istakao je Tomašević. U isto vreme, kako je rekao, velika je razlika u prosečnoj ceni između uvoza i izvoza, gde su proizvodi skuplji i do 50, 60 odsto.

– Neoplanta pokušava da odgovori na ove izazove i zato smo krenuli sa kampanjom Široko, gde objašnjavamo zašto je bitan kvalitet i zašto u 100 grama našeg proizvoda staje 160 grama mesa. Upozoravamo na to da se mora čitati deklaracija – napomenuo je Tomašević.

Povećanje kvaliteta je zato jedna od bitnijih stvari, kako je rekao, u ublažavanju krize. On je kritikovao smanjenje subvencija za stočarstvo, podsetio na neophodno stvaranje teritorija slobodnih od kuge sa kojih bi se moglo izvoziti meso na neka druga tržišta poput azijskog, borbu protiv sive ekonomije, ali i podsticanje ravnopravnijeg položaja domaćih i inostranih proizvođača mesa.

I dok je afrička kuga, zbog koje Srbija ne može da izvozi ni tradicionalno dobrim kupcima iz regiona Severnoj Makedoniji, BiH, Crnoj Gori, neizlečiva, ono što bi moglo da popravi trenutnu tešku situaciju je ukidanje obavezne vakcinacije protiv klasične svinjske kuge.

To bi, prema najavama iz Ministarstva poljoprivrede moglo da se desi polovinom decembra za kada je najavljeno ukidanje vakcinacije protiv klasične svinjske kuge posle tri decenije. Upravo zbog vakcine koja je sve ove godine bila obavezna Srbija nije mogla da izvozi meso u zemlje EU, zbog čega je država u poslednje vreme intenzivirala pregovore i saradnju sa Rusijom, Belorusijom, dok najavljeni izvoz za Kinu još nije počeo.

U ovom trenutku upravo bi izvoz u Kinu mogao da bude trenutno rešenje za tešku situaciju, smatra agroekonomski analitičar Milan Prostran. On kaže da smo od velikog izvoznika svinja postali zemlja uvoznik mesa i da stočarstvo nikada nije bilo u težoj situaciji.

– Prošle godine uvezli smo svinjskog mesa u vrednosti od 76 miliona dolara. Problem je što mi uvozimo od zemalja EU, poput Nemačke, Španije i Danske koje su visoko subvencionisane i samim tim mogu da prodaju meso po povoljnijim cenama – napominje Prostran.

Veliki problem za Srbiju je i to što nam nisu otvorena tržišta za izvoz, a čak i kada se ukine vakcinacija, naglašava, još tri godine neće moći da se izvozi dok se meso ne iščisti od antibiotika.

– Mora da se radi na povećanju domaće potrošnje, velike klanice će tek sada imati problem jer počinje svinjokolj i sasvim je sigurno da će domaća tražnja za industrijskim prehrambenim proizvodima da padne negde do marta. Sada je trenutak da se realizuju sporazumi, da krenu svi viškovi, vi možete suhomesnato da izvozite u Kinu, sve što imamo može da pojede jedna ulica u Pekingu – napominje Prostran. Međutim, ni povećanje domaće tražnje ne može trajnije da reši problem, smatra on, i zato je juriš na Kinu jedino na šta možemo da se oslonimo u ovom trenutku.