Uvoz ruske sirove nafte u Evropsku uniju i Veliku Britaniju pao je u avgustu na 1,7 miliona barela dnevno sa 2,6 miliona barela dnevno u januaru, ali je, prema podacima Međunarodne agencije za energetiku, EU i dalje najveće tržište za “crno zlato” iz te zemlje.
Velika Britanija je već prestala da uvozi rusku naftu nakon intervencije Moskve u Ukrajini, a EU će zabraniti uvoz od decembra, prenosi magazin “Nedelja”, Nacionalnog naftnog komiteta Srbije pozivajući se na Rojters.
Uvoz zemalja EU iz Sjedinjenih Američkih Država zamenio je otprilike polovinu od 800.000 barela izgubljenog ruskog uvoza, a Norveška je obezbedila oko trećinu. Do avgusta je američki izvoz zaostajao za uvozom EU
iz Rusije za samo 40.000 barela dnevno u poređenju sa predratnim prosekom od 1,3 miliona barela dnevno, navode iz IEA.
Evropska unija će morati da nadomesti dodatnih 1,4 miliona barela dnevno ruske sirove nafte, pri čemu će oko 300.000 doći iz SAD i 400.000 iz Kazahstana, saopštila je IEA.
Uvoz iz drugih područja kao što su Bliski istok i Latinska Amerika bio bi potreban da bi se u potpunosti zadovoljila potražnja EU. Deo ruske nafte nastaviće da teče u EU putem cevovoda jer zabrana isključuje neke rafinerije koje nemaju izlaz na more.
Nemačka, Holandija i Poljska su prošle godine bile najveći uvoznici ruske nafte u Evropu, ali sve tri imaju kapacitete za dovoz nafte iz mora.
Zemlje istočne Evrope bez izlaza na more, kao što su Slovačka ili Mađarska, međutim, imaju malo alternativa za snabdevanje naftom iz Rusije. Zavisnost EU od Rusije takođe je poduprta kompanijama poput Rosnjefta i Lukoila, koje kontrolišu neke od najvećih rafinerija u bloku.
Tokovi ruske sirove nafte, na osnovu podataka o utovaru u avgustu, iz meseca u mesec su rasli prema Italiji i Holandiji, gde Lukoil poseduje rafinerije, navodi IEA.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.