U prvih deset meseci ove godine vrednost izvoza u evrima je porasla za 25,1 odsto, dok je uvoz povećan za 32,5 odsto.
Istovremeno fizički obim uvezene robe povećan je za 6,3 odsto, dok je rast obima izvoza iznosio 4,3 odsto, pokazuju podaci o prosečnim cenama u spoljnoj trgovini Republičkog zavoda za statistiku.
Ono što je poguralo vrednost uvoza je rast cena. Dok su cene izvozne robe povećane za 20 odsto od januara do oktobra, cene uvozne robe su povećane za 24,6 odsto.
Ovo znači i da su se odnosi razmene srpske ekonomije pogoršali ove godine za 3,4 odsto.
U izvozu najviše su poskupeli derivati nafte, za 73 odsto, dok su uvozne cene derivata povećane za 77,5 odsto. Međutim, problem je što je za 10 meseci fizički obim izvoza derivata smanjen za 21,3 odsto, dok je uvoz povećan za 2,7 odsto. Rezultat je povećanje vrednosti uvoza derivata nafte za čak 82,4 odsto.
Cene hemikalija i hemijskih proizvoda u izvozu povećane su za 38,5 odsto, a u uvozu za 37 odsto.
Procentualno največi rast fizičkog obima izvoza zabeležen je u štampanju audio i video zapisa, čak 2,7 puta, ali su cene ovih proizvoda u izvozu prepolovljene.
Takođe, za 129 odsto je povećan izvoz rude metala, ali rast fizičkog izvoza slabo je pratio rast cene koja je povećana za svega 7,6 odsto.
S druge strane fizički obim uvoza uglja je povećan za 2,4 puta, ali uz poskupljenje od 24 odsto, pa je vrednost uvoza uglja za deset meseci povećana za 3,2 puta.
Kod prehrambene industrije koja je jedna od najznačajnijh oblasti prerađivačke industrije iako je smanjen fizički obim izvoza za 3,7 odsto povećane su cene za 27,8 odsto.
Zanimljivo je da su cene prehramenih proizvoda koje uvozimo povećane za 17,9 odsto, pa je uz rast fizičkog obima, ukupna vrednost uvoza prehrambenih proizvoda bila veća od vrednosti izvoza hrane.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.