Uvozni deficit veći za 11,8 odsto 1Foto: EPA/MATTHIAS BALK

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar – avgust bila je 22.418.800.000 evra, što je porast od 13,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.

Izvezeno je robe u vrednosti od 9,89 milijardi evra, što je povećanje od 13,4 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine, a uvoz robe je bio 12,52 milijarde, ili 13,1 odsto više.

Deficit je 2,63 milijarde evra, ili 11,8 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 78,9 odsto i veća je od pokrivenosti u periodu januar-avgust prethodne godine, kada je iznosila 78,7 odsto.

Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu imao je region Vojvodine (33 odsto), sledi Beograd (26,8 odsto), Šumadija i Zapadna Srbija (24,7 odsto), Južna i Istočna Srbija (15,5 odsto, a oko 0,1 odsto izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

Najveće učešće u uvozu imao je beogradski region (45,8 odsto), slede Vojvodina (27,3 odsto), Šumadija i Zapadna Srbija (16,7 odsto), Južna i Istočna Srbije (9,6 odsto), a oko 0,7 odsto uvoza nije razvrstano po teritorijama.

U strukturi izvoza po nameni najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju – 55,7 odsto (6,07 milijardi dolara), roba za široku potrošnju – 33,9 odsto (3,69 milijardi) i oprema – 10,3 odsto (1,12 mijijardi dolara).

U uvozu su njviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju – 57,4 odsto (7,92 milijarde dolara), a slede roba za široku potrošnju – 18,3 odosto (2,51 milijardu) i oprema – 11,5 odsto (1,58 milijardi).

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, a zemlje Evropske unije čine 64,3 odsto ukupne razmene.

Sa zemljama CEFTA Srbija ima suficit u razmeni od 1,32 milijarde dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda, gvožđa i čelika, drumskih vozila i proizvoda od metala.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja.

Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom, zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova, kao i Rusijom zbog uvoza energenata.

Na čelu liste pet proizvoda u izvozu su setovi provodnika za avione, vozila i brodove (64 miliona dolara), drugo mesto pripada izvozu spoljnih guma za automobile (50 miliona), a na trećem je izvoz toplo valjanih proizvoda (gvožđe i nelegirani čelik) u koturovima – 33 miliona dolara.

Lista prvih pet proizvoda u uvozu pokazuje da je sirova nafta, sa 97 miliona dolara naš prvi uvozni proizvod, a drugi po značaju su delovi i pribor za motorna vozila – 44 miliona dolara, a na trećem mestu je uvoz lekova za maloprodaju – 36 miliona.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari