Uzbunjivači imaju zaštitu, ali njihove prijave ostaju u fioci

Ćurčić se obratio našem listu i zbog tekstova koje smo objavili dobio otkaz, što je osim novih natpisa u Danasu propratilo i nekoliko TV priloga.

Nakon toga direktorka je podnela ostavku, a novi direktor, čim je dobio rešenje o imenovanju, poništio je odluku o otklazu kao i o gašenju sektora šećerne repe, u kome je inače, Ćurčić ostvario svetski priznat rezultat otkrivši uzrok pojave truljenja korena. Od pojave problema do njegovog rešenja prošlo je tek oko dva meseca.

Slučaj Ćurčić i brzina kojom je okončan jedan je od retkih među uzbunjivačima i onima koji ukazuju na neku neprihvatljivu pojavu, od korupcije, nepotizma, novčanih malverzacija…

Uobičajeno je da samo proces zaštite lica koje je podnelo neku prijavu traje do godinu ili dve, ali da pojava na koju su ukazali ne bude uvek istražena i sankcionisana.

Duško Kovačević, advokat koji u ime organizacije „Pištaljka“ pruža besplatnu pravnu pomoć uzbunjivačima, potvrđuje da je „slučaj Ćurčić“ jedan od retkih.

– Mi imamo situacije da se uzbunjivači vrate na radno mesto nakon otkaza ili premeštaja na niže plaćenu poziciju, ali se to dešava uz primenu privremene mere i mimo volje poslodavca. Za njih je najgore to što su zbog ukazivanja na neki vid kriminala ili zloupotreba izloženi odmazdi rukovodilaca, ostaju tako bez finansijskih sredstava, postaju ugroženi oni i porodice, ne mogu da uđu u pravnu borbu jer ona, osim ako se obrate „Pištaljci“, košta. U najtežoj su situaciji oni koji se ne pozovu na Zakon o zaštiti uzbunjivača, jer ih on štiti od šikaniranja a državni organ kome su se obratili obavezuje da ih izvesti o preduzetim merama u vezi sa prijavom – objašnjava Kovačević.

Dodaje da u slučaju kad uzbunjivač dobije otkaz, premeštaj ili je izložen mobingu, Zakon omogućava da u roku od osam dana, sud donese privremenu meru kojom će odložiti pravno dejstvo rešenja poslodavca a ta zaštita traje dok se ne okonča postupak u kom se preispituje zakonitost akta poslodavca.

– Mi u Pištaljci uvek ukazujemo da je prijava samo prvi korak i da borba neće biti laka. Sigurno je da zaštitu možemo da obezbedimo, ali i kada se odlukom suda vrate na posao, kolege obično okreću glavu od uzbunjivača kako bi prikrili svoj pasivan odnos, obično i poslodavac traži neke lične nedostatke uzbunjivača, pokušava da ga stavi na stub srama. Ali mi se fokusiramo na to da li je ono što je prijavio tačno ili ne i da li državni organi do kraja sprovedu postupak po prijavi uzbunjivača. Taj drugi korak obično nedostaje. Imamo dosta prijava koje su ukazivale na korupciju, trošenje javnih sredstava, one su okončane zaštitom uzbunjivača od odmazde, ali postupci pred institucijama koje je trebalo da reaguju na sadržaj prijave, nisu dobili epilog – ističe Kovačević.

Kaže da postoje i primeri dobre prakse, i navodi saradnju tužilaštva u Novom Sadu sa uzbunjivačima, Marijom Beretkom i Zoranom Pandurovim. Oni su dobili zaštitu, ali je i na osnovu njihove prijave Tužilaštvo pribavilo dokaze, sprovelo istragu i sa nekima od okrivljenih sklopilo sporazum o priznanju krivice, dok se protiv ostalih sudski postupak i dalje vodi.

Profesor emeritus Fakulteta političkih nauka i predsednik UGS „Nezavisnost“ Zoran Stojiljković kaže da uzbunjivači po pravilu loše prođu, a da se retko desi da dobiju satisfakciju zbog otkrivanja.

– Stav javnosti, od uže sredine u kojoj rade pa do šire koja je institucionalni dizajn, slaba je podrška tim ljudima kao i što izostaje pomoć organa koji bi po funkciji morali da je pruže, jer se ne očekuje da uzbunjivač ima dovoljno pravnog znanja za borbu protiv pojava na koje ukazuje. Po pravilu, izostaje i podrška pravosudnih organa. Ako uz to i javnost mlako reaguje, okolina gleda da zažmuri i zaboravi da u svojoj sredini ima uzbunjivača, onda se širi uverenje da je pametnije gledati svoja posla – kaže Stojiljković.

On naglašava da što je pojava na koju se ukazuje bliža privrednom ili političkom vrhu, jači je i otpor da se ona ispita i uspostavlja se dugotrajno stanje u kome odnos snaga ne dovodi do nekog trajnog rešenja.

– Nije nikakva tajna da smo jedno duboko klijentilističko društvo i to se da izračunati. Po evidenciji Agencije za borbu protiv korupcije, na različitim nivoima, od direktora škola do državnog vrha, oko 37.000 je izabranih funkcionera. Dodajte puta tri, savetnike i pomoćnike, i dobijate u strukturi zaposlenih, pre svega u javnom sektoru, veliki procenat onih koji su imenovani i onih u nestabilnom stanju vršioca dužnosti, disciplinovani tako da je prvi kriterijum lojalnost. Dodatno, kao spoljni sigurnosni omotač je držanje niske zarade, medijalna plata je negde oko 47.000 a zna se šta sa tim novcem može da se uradi. Tako imate visok stepen disciplinovanja koji održava te odnose – objašnjava Stojiljković i dodaje da je period od tri decenije duboko razorio društvo, naneo osim ekonomskih i socijalnih i moralne konsekvence, zbog čega smo postali „jako sitni, plašljivi, potkupljivi i nespremni da se solidarišemo“.

On naglašava da se organi, kad izostane javni pritisak drže faze nečinjenja dok god mogu, kalkulišu da li će nešto biti sankcionisano ili ne, „čuvaju svoju kožu“.

Da li će nešto biti pokrenuto, istraženo i rešeno kroz pravosudni sistem ili ne, postaje politička odluka.

Ako je predmet išao visoko ka političkom vrhu to će izostati, ako je niže rangiran moguće je i rešavanje kako bi se dobio neki politički poen.

Zlatni standard

Organizacija „Pištaljka“ trenutno zastupa 36 uzbunjivača u 80 različitih sudskih postupaka, jedan obično ima dva do tri postupka. Od 47 tužbi koje su podnosili za zaštitu uzbunjivača, samo je šest odbijeno. „To pokazuje da je sudska zaštita delotvorna, ali da bi takva bila uzbunjivač mora prvo da se pozove na Zakon o zaštiti uzbunjivača“, kaže advokat Duško Kovačević i dodaje da iako je to relativno „mlad“ zakon, počeo je da se primenjuje 2015. godine, postavio je visoke standarde. „Hrvati su doslovno prepisali naš zakon, Direktiva EU je je preuzela glavne odredbe iz njega a nije mali broj svetskih analitičara koji ga smatraju zlatnim standardom“, pre svega zbog mogućnosti da se privremenom merom zaštiti uzbunjivač, ali i zbog obaveze da sudije koji postupaju u tim predmetima moraju da imaju sertifikat. To znači da su prošli obuku koju organizuje Pravosudna akademija u saradnji sa Pištaljkom. Tu obuku do sada je prošlo više od hiljadu sudija, tužilaca i advokata.

Duga lista slučajeva

Ako se na Guglu ukuca „uzbunjivač“ dobija se duga lista slučajeva bez epiloga. Među tekstovima je priča Dušana Petrovića, službenika u Ministarstvu omladine i sporta koji je dobio otkaz nakon što je ukazao na neracionalno trošenje novca, iako je to kasnije potvrdio Izveštaj državnog revizora kao i afera oko Univerzijade. Tu je i Nataša Pršić, iz Unutrašnje kontrole u EPS-u, koja je dobila otkaz jer je otkrila 200 radnika koji primaju platu a ne dolaze na posao. Policajac Milan Dumalović dobio je otkaz jer je tvrdio da angažovanje UKP u Potočarima nije bilo pokriveno papirima, Upravni sud ga je vratio na posao sa kog je odmah i udaljen. Komunalni policajac Aleksandar Todorovski ukazao je na zloupotrebu podataka Nišlija i spaljivanje dokaza o tome, ali bez epiloga, dok je posle višegodišnjeg sudskog spora uzbunjivač iz niške Hitne pomoći, Dragan Stamenković dobio je presudu kojom je utvrđeno da je objavljivanjem njegovog identiteta prekršen zakon, što je prouzrokovalo njegovo šikaniranje kod kolega. Navodi iz prijave nisu istraženi…