Podatak koji je nedavno objavilo Ministarstvo privrede da je od preko dve milijarde evra koje je Fond za razvoj plasirao kroz kredite, gotovo 40 odsto nenaplativo, ne samo da pokazuje sa koliko bahatosti je državni vrh u različitim periodima i sastavu raspolagao novcem građana nego i koliko su institucije zaista urušene a sistemi kontrole demontirani. Još poraznija slika stiče se čak i površnim uvidom u spisak „dobitnika“, mada je javnost po aktuelnim ekonomskim pokazateljima mogla da naslućuje koji su efekti takvih subvencija.
Ipak, za dublju analizu potrebno je daleko više vremena nego što to obezbeđuje dnevno novinarstvo, jer ne samo da postoji veliki broj odobrenih kreditnih partija nego se brojne firme javljaju kao redovni korisnici i ostaju i dalje redovni dužnici. Većina njih čak i ne počinje sa otplatom rata.
U vrhu liste dužnika koji su sredstva dobili od Fonda, prema pojedinačnim iznosima neisplaćenih kredita je KMG Trudbenik, koji se još 2000. godine zadužio za 2,4 milijarde dinara, ali i 2004. sa još 400 miliona. Taj dug kao ni nekoliko drugih kredita iz istog izvora neće se ni naplatiti, jer je firma u stečaju. Na drugom mestu je javno preduzeće Putevi Srbije, koje samo po osnovu kredita iz 2001. duguju 1,9 milijardi dinara, a takođe se zaduživalo u nekoliko navrata. Više od dve milijarde duguje i Sartid iz stečaja, koji je kredit uzeo još 1997. i 1998, ali je nastavio i posle 2000. Nema nikakvih izgleda da se taj novac vrati, s obzirom da je država tu kompaniju najpre oterala u stečaj, a posle prodaje imovine Ju-es stilu preuzela sva potraživanja.
Od ukupno 13.154 odobrena kredita iz sredstava Fonda, u vrhu liste prvih najvećih dužnika je i Simpo, koji je samo kroz dve partije, 2010. i 2011. uzeo 576,9 miliona dinara, ali nije vratio ni dinar od tih dospelih obaveza. Ni lista te kompanije nije završena, jer se i on javlja kao dužnik za više uzetih kredita koje je dobijao iako prethodne nije vraćao. Među „prvih 20“ je i Galeb grupa, koja je 2010. uzela a nije vratila kredit od 250 miliona dinara, ali je i ona dobijala pozajmice u više navrata tako da iznos za koliko je uskraćen Fond, a pre svega državna kasa, ni tu nije konačan. Visoko je kotirano i subotičko preduzeće LTS, koje je u oktobru 2010. dobilo više od 200 miliona dinara, ali je već narednu poslovnu godinu završilo sa gubitkom od 120 miliona, a sada je u stečaju. Jedan od dobrih primera koliko je država subvencionisanim kreditima zaista potpomogla razvoj privrede jeste i slučaj Industrije tepiha iz Ivanjice. Firma je takođe u više navrata koristila novac Fonda, počev od 2002. pa nadalje. Ali, to joj nije pomoglo da posle dva neuspela tendera izbegne stečaj iz koga je prodata novom vlasniku. Sada je sedište preduzeća u Beogradu, ima simboličan promet i jednog zaposlenog.
Podsticaj za razvojne programe nije vratio ni Dušan Borovica, koji je državnu podršku svom biznisu dobio u januaru 2011, kada mu je odobren kredit od 146 miliona. Novac, razumljivo, nije ni mogao da vrati, jer je već naredne godine uhapšen, najpre zbog korupcionaške afere, a potom je istraga proširena i na njegove druge poslove, posebno sa Razvojnom bankom Vojvodine.
Ali, nisu samo velike i poznate firme dužnici. Među korisnicima koji nisu vratili kredite nalazi se i veliki broj fizičkih lica koja su koristila sredstva po programima za preduzetnike-početnike, ali sada se osim podatka da nisu vratili pozajmicu, u podacima dobijenim od Fonda ne vidi da li su osnovali firmu ili pokrenuli bilo kakav posao. Novac je takođe koristio i veliki broj opština i gradova, od Ćuprije, Osečina, Pančeva, Vranja, Ivanjice, Kosjerića, Kragujevca, Kraljeva… Najveći deo tih partija odobren je u prošloj i pretprošloj godini, neka potraživanja još nisu dospela, a veliki je broj dospelih koja nisu plaćena. Među značajnim dužnicima je i Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine, ali i veliki broj komercijalnih banaka, od kojih se neke još od 2000. godine vode kao dužnici a pozajmice im se i dalje odobravaju.
Nejasan je za sada status kredita koji su odobreni još 2001, 2002. i 2004. a nisu još stigli na naplatu. Takve aranžmane uglavnom su do 2006. sklapali veliki sistemi poput RTB Bora, koji ima upisan veliki broj kredita, zatim Petar Drapšin, Raška viskoza, „21. maj“ (fabrika automotora ali i hoteli i ugostiteljstvo), „Janko Lisjak“, Fabrika kablova…
Bez ozbiljne kontrole
Prema izveštaju koji je dostavila SIEPA, ta institucija je potpisala ugovore za subvencije vredne preko 222 miliona evra. Do sada je investitorima isplaćeno preko 68 miliona evra i za isplatu je ostalo dodatnih 153 miliona. Ali, navodi se na sajtu Ministarstva, do ovog traženog izveštaja, ozbiljnije kontrole utroška sredstava nisu vršene, iako postoje značajna neslaganja kod onih koji su primili subvencije između kapitala i iznosa obavezne investicije kao i između broja zaposlenih i obaveza iz investicionog programa.
Mihajlović: Fond za razvoj će nastaviti da radi
Beograd – Ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine Srbije Zorana Mihajlović izjavila je da će Fond za razvoj Srbije nastaviti da radi, ali da će kontrola davanja kredita morati da bude mnogo intenzivnija. „Fond za razvoj u svakom slučaju mora da doživi određenu vrstu reformisanja u smislu da se vidi kako su se dodeljivali krediti“, kazala je ministarka. Vlada Srbije juče je privremeno obustavila odobravanje kredita iz Fonda za razvoj dok se ne sagleda stanje portfolija kojim Fond upravlja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
