Uzimanjem pasoša kineska firma počinila krivično delo

Ističu da su mnogi parametri iz ugovora koji je sa njima potpisan nepoznati, bar široj javnosti, pa je nemoguće preciznije odrediti gde su sve učinjeni propusti. Ipak, izvesno je to da im je oduzimanjem pasoša ograničeno pravo na slobodu kretanja, a kako je to učinjeno na našoj teritoriji, to je krivično delo za koje su nadležni srpski sudovi.

Advokati koji se bave radnim pravom, ukazuju i da tvrdnje poslodavca kako im putna isprava nije oduzeta, već je bila potrebna radi regulisanja radnih dozvola i boravka ne stoji, jer je sve to moralo biti obavljeno pre nego što su stupili na rad. Sama činjenica da su strani radnici na gradilištu u Zrenjaninu već mesecima, a procedura izdavanja radne dozvole traje desetak dana, govori o tome da ili poslodavac pokušava da sakrije razlog za zadržavanje njihovih pasoša, ili su oni do sada bili angažovani bez papira, ilegalno.

Očigledan je “propust” i to što je, prema tvrdnjama Vijetnamaca, njima isplaćena samo jedna, majska zarada a prema našim propisima, poslodavac je dužan da platu obračuna i isplati poslednjeg dana jednog meseca za rad iz prethodnog.

– Previše je nepoznatih detalja u ovom slučaju da bi bez uvida u ugovore koje su radnici sklopili sa Čajna enerdži, moglo konkretnije da se kaže da li ima povreda domaćih propisa. Činjenica je da prema poresko-pravnom sistemu Srbije, svi zaposleni koji ovde rade, ostvaruju zarade i na njih se moraju obračunavati porezi i doprinosi. Čak i ako je firma u teškoćama pa se zarade ne isplate do poslednjeg dana u ovom za prethodni mesec, doprinosi moraju da se obračunaju i uplate, što znači da bi oni morali da imaju zdravstveno i socijalno osiguranje. Ne znamo da li je to učinjeno – kaže poreski savetnik Đerđ Pap.

Dodaje da je ovde glavno pitanje po kom osnovu ti ljudi ovde rade, jer je jedna situacija ako je poslodavac zaposlio radnike u Kini pa ih onda uputio ovde na rad, a sasvim drugačija je pozicija ukoliko je on ovde osnovao firmu i preko neke agencije ili na drugi način zaposlio njih kao stranu radnu snagu.

– Ne postoji ekonomsko opravdanje da se ljudi izrabljuju niti da se bilo kome, domaćoj ili stranoj kompaniji dopusti da radnike, bez obzira odakle su, tretira kao robovsku radnu snagu. Ozbiljna država bi na to reagovala. U ovom slučaju ja, nažalost, vidim situaciju da se povlađuje investitorima, čak i kada se utvrdi neki prekršaj sankcija je više kozmetička nego što se suštinski radi na poboljšanju uslova za rad zaposlenima. Žmuri se ne na jedno, nego na oba oka. Apsurdno je i to što su u vladajućoj koaliciji stranke koje tvrde da su levičarske, poput SPS i Ljajićeve partije, one bi trebalo prve da reguju i iskažu tu svoju levičarsku ideju i solidarnost sa ljudima prema kojima se investitori i vlasnici tako ponašaju. Ali to se ne dešava – kaže Saša Đogović, urednik publikacije Makroekonomska kretanja u Srbiji, i zaključuje da takvim stavom stranke potvrđuju da su samo interesne grupacije koje imaju jednu marketinšku vertikalu vezanu za levičarstvo, a da se u stvarnosti sve svodi na partikularne ili grupne interese, a nikako brigu za širu zajednicu.

A Ministarstvo ćuti

Iako smo pokušali da dobijemo više detalja o uslovima pod kojim su vijetnamski radnici došli u Srbiju, kao i šta je inspekcija pronašla u firmi koja je, po tvrdnji vlasti, bila jedna od najkontrolisanijih, odgovor iz Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku juče nismo dobili. Pitali smo na kojoj je lokaciji Inspekcija rada vršila kontrolu (na gradilištu, u službenim prostorijama poslodavca ili u prostoru gde su radnici smešteni, šta je tačno bio predmet kontrole, da li imaju saznanja o načinu isplate zarada tim radnicima (ako je „na ruke“, da li su plaćeni doprinosi, da li se zarada obračunava u skladu sa zakonima Srbije) i da li su eventualno obavestili sanitarnu ili neku drugu inspekciju zbog uslova smeštaja, odnosa poslodavca i kršenja radnih prava.