V. d. direktora Elektroprivrede Srbije (EPS) Miroslav Tomašević rekao je danas da nije tačna tvrdnja ministarke rudartva i energetike Srbje Dubravke Đedović da je proizvodnja uglja u maju u Rudarskom basenu (RB) „Kolubara“ bila niska, pa da se zbog toga morao uvoziti ugalj i zamolio ministarku da ne uznemirava javnost „neuporedivim“ podacima.
On je, reagujući na izjavu Đedović na RTS-u da je proizvodnja u „Kolubari“ u maju bila manja 40 odsto zbog čega je država izdvojila značajna sredstava za uvoz uglja, rekao da je Ministarstvo obavešteno da su remonti na glavnim kopovima EPS-ovog ogranka RB „Kolubara“ ove godine počeli ranije, u maju, zbog odlične hidrološke situacije i punih deponija uglja, upravo na osnovu dobrog planiranja.
„Zato nije moguće porediti podatke o proizvodnji u maju ove godine sa istim mesecom 2022. godine. U terminu od 10. do 31. maja ove godine u remontu je bila Drobilana „Tamnava“ i proizvodni sistemi za ugalj na kopovima „Tamnava-Zapadno polje“ i Polje „G“, koji daju oko 75 odsto ukupne proizvodnje uglja „Kolubare“, naveo je Tomašević.
Dodao je da „stoga moli Đedović da ne uznemirava javnost iznošenjem neuporedivih podataka, a javnost obaveštava da se proizvodnja električne energije i uglja odvija nesmetano, da je sistem stabilan, a da EPS posle dve godine posluje u plusu“.
Poređenje rezultata „Kolubare“ u maju ove godine, kada su stojali sistemi za proizvodnju 75 odsto uglja, i u maju prošle godine kada je remont bio na kopu sa 25 odsto ukupne proizvodnje, daje, kako je naveo, iskrivljenu sliku o učinku EPS-ovih rudara.
Takođe, kako je naveo, EPS sada uvozi samo minimalne količine uglja i to po starim ugovorima, jer su deponije uglja popunjene, a termoelektrane rade kontinuirano.
Istakao je da država nije, kako tvrdi Đedović, uložila sredstva u kupovinu uglja, pa ne može da ih usmeri u izgradnju škola i vrtića, već je EPS plaćao ugalj iz sopstvenih sredstava, a ta sredstva nije moguće izdvojiti za škole i vrtiće.
Tomašević je odbacio i ocenu Đedović da plan trošenja sredstava nije realizovan kako je planirano i da, ako se rezultati uporede s prošlom godinom, kada je bila znatno lošija hidrološka situacija i mnogo jača zima, ovogodišnji rezultati nisu na „zavidnom nivou“.
„Što se tiče investicija, za 2023. godinu ukupno je planirano 110 milijardi dinara, od čega za prvi kvartal 20 milijardi dinara. Realizovano je 16 milijardi dinara što u odnosu na planirana sredstva za prvi kvartal predstavlja 81 odsto, a u odnosu na celu godinu 15 odsto, što je prilično dobar rezultat. Najbolja kvartalna realizacija je upravo na kapitalnim projektima“, ocenio je Tomašević.
Odliv sredstava se, kako je rekao, odvija po predviđenim planovima.
Prošla godina, po njegovim rečima, takođe je imala dobru realizaciju investicionih programa, ali znatno manju nego ove.
„Plan za 2022. godinu je iznosio 80 milijardi dinara, od čega je realizovano ukupno 53 milijarde dinara, što je realizacija od 66 odsto. U prvom kvartalu 2022. godine od ukupnog plana u iznosu od 12,3 milijarde dinara, realizovano je 7,2 milijarde dinara, što je 58 odsto“, rekao je Tomašević.
Nije, kako je rekao, promašen ni plan, niti je nedostatak investicija prouzrokovao pozitivan rezultat EPS u prvom kvartalu ove godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.