Vakcine, nada za brz povratak u 2019. godinu

Ekonomska posledica je bila globalna recesija od 3,4 odsto, veća i od krize iz 2008-2009. godine nazvane Velikom recesijom.

Sada se istovremeno susreće optimizam zbog proizvodnje vakcine koja bi mogla okončati bolest koja razara i ljudski organizam i ljudsko delovanje sa novim talasom širenja virusa i sve oštrijim merama zatvaranja što opet preti da odloži oporavak.

OECD, grupa najbogatijih zemalja, nedavno je u svom izveštaju procenila svetski privredni rast na 5,5 odsto što znači da će do sredine ove godine ekonomija dostići pretkrizni nivo iz 2019. godine. Za sledeću godinu projekcija je da će ekonomija porasti četiri odsto.

Jedan od glavnih oslonaca čini se optimističke prognoze su ogromni fiskalni stimulansi koji stižu od vlada najvećih zemalja, a pre svega Sjedinjenih Američkih Država (1,9 biliona dolara).

Drugi razlog za optimizam je vakcinacija, koja bi ukoliko se sprovede brzo, prema proceni OECD-a mogla povećati BDP Amerike za čak tri procentna poena, što bi se onda prelilo i na druge ekonomije.

Na kraju, pozitivnim očekivanjima doprinose ekonomska kretanja u poslednjem tromesečju prošle godine, bolja nego što se očekivalo.

Ono što bi za srpsku ekonomiju moglo biti važno je šta se dešava sa Evropskom unijom koja je ubedljivo najveći trgovinski partner naše privrede, ali i najveći izvor investicija.

Evrozona je u poslednjem kvartalu 2020. godine opet imala pad BDP-a u odnosu na prethodno tromesečje i završila godinu sa najvećom recesijom od svih velikih globalnih ekonomija -6,8 odsto.

Ne samo što ima najveći pad, za evrozonu se procenjuje i najsporiji oporavak (među najvećim ekonomijama) u ovoj godini.

Prema analizi konsultantske kuće KPMG tekuće restrikcije u prvom tromesečju mogle bi opet oboriti privrednu aktivnost i gurnuti ekonomiju u još jednu recesiju mada mnogo blažu od one iz prvog polugodišta prošle godine.

Ivan Nikolić, urednik Makroekonomskih analiza i trendova (MAT), ističe i da je Kristin Lagard, predsednica ECB-a, pre nekoliko dana ukazala na velike rizike za evropsku ekonomiju.

„Zdravstvena situacija nije povoljna za privrednu aktivnost. Ekonomska aktivnost u EU i dalje slabi i u prvom tromesečju ove godine. Od četvrtog tromesečja prethodne traju restrikcije i niko ne zna do kada će tako biti. Pored toga tu su i dalje slabosti EU ekonomije koje su postojale i pre krize. To su pre svega geopolitički problemi sa spoljnotrgovinskim partnerima SAD i Kinom, pa je tu sada i Velika Britanija posle Bregzita. Evropska unija konstantno gubi konkurentnost na globalnom nivou“, ukazuje Nikolić.

BDP Evropske unije u poslednja tri meseca prošle godine pao je za 0,5 odsto u odnosu na prethodno tromesečje, prema podacima Evrostata, statističke agencije EU. Nijedna privreda u EU nije zabeležila međugodišnji rast u poslednjem tromesečju, a jedina EU zemlja koja je prošle godine izbegla pad je Irska sa rastom od tri odsto.

Veroljub Dugalić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu, ocenjuje da su se problemi snažnije ispoljili u EU nego kod nas zbog strukture naše privrede, ali takođe je jasno i da mi ne možemo ostati izolovani od dešavanja u regionu i u EU.

„Zlo koje nas je zadesilo se ne smiruje, a problemi u kojima se nalazi EU, gde su naši najveći partneri na posredan način će se odraziti i na našu ekonomiju. Ne vidi se da li se nazire kraj pandemije, pa je veoma teško dati neku projekciju“, smatra Dugalić i dodaje da se može očekivati inflacija veća nego prethodne godine „ali ne zabrinjavajuća“.

S druge strane, premijerka Srbije Ana Brnabić je izjavila pre nekoliko dana da je naša privreda zabeležila pad BDP-a u januaru u odnosu na isti mesec prošle godine od jedan odsto. Ovo je u stvari dobra vest s obzirom da je u prvom tromesečju prošle godine ostvaren visok rast od 5,2 odsto iako smo pola marta bili zaključani.

Pored toga, u petak je kreditna agencija Mudiz odlučila da poveća kreditni rejting Srbije na Ba2 što je na dva koraka od investicionog rejtinga.

U obrazloženju ove odluke navodi se pre svega otpornost Srbije na korona šok i solidni prospekti za rast u srednjem roku, kao i očekivanja Mudiza da će fiskalne performanse Srbije biti bolje od zemalja sa sličnim rejtingom u narednih nekoliko godina, doduše upozoravajući na rizike od garancija za javna preduzeća i garantnih šema, za koje očekuju da će ipak biti pod kontrolom.

Mudiz očekuje da će BDP Srbije u 2021. porasti za 4,7 odsto, što je manje od očekivanja Ministarstva finansija koje je šest odsto ili NBS koje je od pet do šest odsto.

Srpska ekonomija je završila prošlu godinu sa padom BDP-a od oko 1,1 odsto prema proceni Zavoda za statistiku. U januaru je ukupna industrijska proizvodnja međugodišnje povećana za 2,5 odsto, a pre svega zbog porasta proizvodnje elektroprivrede za 11,7 odsto.

Proizvodnja prerađivačke industrije povećana je za 0,1 odsto, pokazuje analiza MAT-a, mada uz upozorenje da je januar inače nepouzdan mesec za analizu, a posebno ovaj u kome je bilo promena i u antipandemijskim merama.

Recesija pogurala spoljni dug

Prema podacima statistike spoljnog duga za 2019. godinu, koje je objavila Svetska banka u svom izveštaju iz januara 2021. godini, gotovo polovina svih zemalja sa niskim i srednjim dohotkom ili je već bila u dužničkim problemima ili je izložena visokom riziku njihovog nastanka, navodi se u analizi MAT-a.

Pre početka pandemije porast nivoa javnog duga i povećana ranjivost duga već su bili razlog za zabrinutost, posebno u najsiromašnijim zemljama sveta.

Teret duga postaje sve teži dok se zemlje bore sa zdravstvenom krizom i pokušavaju da spasu privrede.