Vanredno stanje prepolovilo potrošnju goriva

Naime, prema nekim procenama – još nezvaničnim, pad potrošnje naftnih derivata u martu u odnosu na mart prošle godine iznosio je dvadesetak odsto, ali pad tražnje u drugoj polovini marta, od uvođenja vanrednih mera, u odnosu na prve dve nedelje je iznosio čak i preko 50 odsto. Istovremeno, takođe u martu, potrošnja električne energije smanjena je za pet do sedam odsto u odnosu na isti mesec prošle godine.

Podaci o industrijskoj proizvodnji za mart ove godine pokazuju da je proizvodnja električne energije manja za 9,8 odsto nego u istom mesecu prošle godine, ali je ne samo proizvodnju energije, već i celu industriju izvuklo povećanje proizvodnje naftnih derivata od čak 1.029 odsto u odnosu na prošli mart. Razlog za ovo je činjenica da se prošle godine u martu radio remont rafinerije u Pančevu koji je praktično zaustavio proizvodnju.

Ovakve promene čine bilo kakve procene nepouzdanim, ali stručnjaci Makroekonomskih analiza i trendova izračunali su da bi da je proizvodnja derivata nafte ostala na istom nivou kao prošle godine prerađivačka industrija pala za šest odsto međugodišnje umesto što je povećana za 2,7 odsto.

Goran Radosavljević, generalni sekretar Nacionalnog naftnog komiteta Srbije, ističe da je tražnja za naftnim derivatima značajno pala, pa da se verovatno to desilo i sa proizvodnjom i uvozom nafte u aprilu, mada još nema zvaničnih podataka.

„Može se očekivati da su naftaši pravili zalihe. Izgleda da u aprilu situacija nije bila tako loša kao što se očekivalo, jer su neki poljoprivredni radovi ostavljeni u martu za april, ljudi se i dalje voze automobilima i deluje da udarac na naftaše neće biti toliko jak s te strane. Ono što njih više brine je veliki pad cena nafte koji je posledica dvostrukog šoka, količinskog rata velikih proizvođača nafte i pada tražnje zbog pandemije“, objašnjava Radosavljević.

Što se tiče električne energije Branko Kovačević, predsednik Nadzornog odbora EPS-a, kaže da energije ima dovoljno, ugalj se kopa, a elektrane rade.

„Hidrosektor je malo podbacio zbog suše, dok termoelektrane rade po planu. Sada sa kišama očekuje se da i hidroelektrane uđu u normalnu proizvodnju. Sada je glavna stvar za EPS da se računi plate uredno. Pre krize naplata je iznosila 100 odsto, a sada imamo i socijalni momenat i neke preporuke vlade, ali ono što je potrošeno treba platiti“, poručuje Kovačević.

Željko Marković, lider za energetiku, resurse i industriju u Dilojtu za Srbiju, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Republiku Srpsku, kaže za Danas da je u martu zabeležen rast potrošnje energije od 2,5 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, dok je u aprilu došlo do značajnog pada.

„Razlog za rast potrošnje leži u činjenici da je mart ove godine bio hladniji u odnosu na prošlogodišnji, što je uticalo na rast potrošnje za potrebe grejanja, a osim toga u martu se i dosta naših građana vratilo u zemlju, što je doprinelo rastu potrošnje u njihovim domaćinstvima. U aprilu se takođe beleži povećana potrošnja domaćinstava, jer su građani mnogo više boravili u svojim domovima. S druge strane, beleži se pad potrošnje u svim privrednim sektorima, tako da je ukupan pad potrošnje iznosio oko šest odsto u odnosu na april 2019. godine. Imajući u vidu povećanu potrošnju u segmentu domaćinstava, moja procena je da je pad potrošnje u privredi bio oko 15 odsto“, ocenjuje Marković.

Prema njegovim rečima, zbog nezapamćeno niskih dotoka na Dunavu zbog suše, a takođe i niskih dotoka na Drini, proizvodnja iz hidroelektrana je niža, što je rezultovalo i smanjenjem proizvodnje električne energije za skoro 10 odsto, što uz pad cena na tržištu utiče na prihode naše elektroprivrede. Ipak, imajući u vidu da se situacija koja je nastala zbog pandemije kovida 19 polako vraća u normalu, u narednom periodu se može očekivati dalji lagani rast potrošnje u privredi, koji bi pratio i lagani rast cena električne energije, što bi moglo da obezbedi potrebnu stabilnost kako u poslovanju elektroprivrede, tako i u pogledu sigurnosti snabdevanja električnom energijom“, zaključuje Marković.

Ova kriza dovela je i do velikog pada cena električne energije na evropskim berzama. Na Mađarskoj berzi koja je referentna za naš region cena električne energije baznog opterećenja (isporuka električne energije po utvrđenoj snazi 0- 24h svim danima u nedelji) pala je martu za 31 odsto na 24 evra po megavatsatu, dok je cena električne energije vršnog opterećenja (isporuka električne energije po utvrđenoj snazi u periodu od 8-20 h radnim danima u nedelji) izgubila 30 odsto vrednosti i pala na 30 evra po megavatsatu.

Još dramatičnija situacija u pogledu cena se beleži na Lajpciškoj berzi, referentnoj za Zapadnu Evropu, gde su cene za isporuku u aprilu zabeležile pad od 55, odnosno 45 odsto. Tržište očigledno očekuje oporavak pa su se cene za isporuke energije baznog opterećenja u sledećoj godini stabilizovale na nivou od 49 do 50 evra po megavatsatu, a vršnog na 60 evra MWh.

„Pad cena se nije odrazio na cene električne energije za krajnje korisnike, jer se privreda uglavnom snabdeva na bazi godišnjih ugovora, dok je stanovništvo na regulisanom snabdevanju i za njih je najveći deo vremena cena niža od tržišne“, kaže Marković.

Prema anketi 1.100 preduzeća koja je urađena sredinom aprila i koja je objavljena u majskom broju MAT-a, proizvodnja naftnih derivata i električne energije radi na dve trećine kapaciteta.

Zanimljivo je da je u martu došlo do velikog skoka uvoza sirove nafte i prirodnog gasa, za 88 miliona evra više nego u istom mesecu prošle godine. Ovo je izgleda posledica veće potrošnje gasa. Ljubinko Savić, savetnik u Udruženju za energetiku i energetsko rudarstvo Privredne komore Srbije, kaže da je grejna sezona ove godine bila nešto duža usled hladnih noći i jutara tokom marta i aprila.

„Uvoz je nešto veći u odnosu na isti period prošle godine. Razlog su upravo nešto u hladniji dani tokom marta i aprila, ali i nešto niža domaća proizvodnja ovog energenta usled iscrpljenosti domaćih ležišta“, navodi Savić u pisanom odgovoru Danasu.

On napominje da je tržište energije i energenata u martu funkcionisalo u skladu sa planovima, međutim tokom aprila je svedeno na minimum i funkcionisalo je u skladu sa tražnjom.

„Na strani ponude bilo je dovoljno svih energenata i energije. Usled manje tražnje došlo je do formiranja viškova koji su trenutno na zalihama. Takođe, skroman je i izvoz usled globalne pandemije i pada ekonomskih aktivnosti u regionu“, napominje Savić dodajući da je energetska situacija stabilna i da posedujemo čak i viškove koje možemo plasirati i na drugim tržištima.

„Problem su mogućnosti kako domaćeg konzuma tako i kupaca na inotržištima. Kao što je poznato usled pandemije kovida 19 virusa svetska ekonomija je pred kolapsom što ima velike posledice na energetski sektor i kompanije koje u njemu posluju“, zaključuje Savić.