Polazim od pretpostavke da je moj predlog o uvođenju vanrednog stanja u privredi Srbije, zbog dejstva elementarne nepogode, već usvojen, ili samo što nije. Naravno, sigurno se sećate skorašnjeg teksta o tri Scile („3S“) – Snežne nepogode, SEKA (svetska ekonomska kriza) i Suša i jednoj Haridbi („1H“) – Hapšenja sa posebnim akcentom na njihovu tabloidnu dimenziju.
Pa pošto je vanredno stanje uvedeno, krećem sa konkretnim predlozima (da ne bude da analitičari samo znaju da ne valja, ali ne i kako treba). Prvo o stimulisanju novootvorenih radnih mesta.
Model je sasvim jednostavan. Ako za aproprijaciju (kako se to „budžetski“ kaže) „stimulisanje novog zapošljavanja“ u 2013. godini ima 100 miliona evra, ispada, da ako se jedno novootvoreno radno mesto stimuliše sa po prosečno 5.000 evra, ima para za 20.000 novih radnih mesta koja zadovoljavaju uslove, uvećano za broj novih radnih mesta po osnovu obaveznog sufinansiranja jedinica lokalne samouprave (opština i gradova).
Dakle, odmah posle Božića otvara se veliki konkurs za stimulisanje novih radnih mesta, koji traje dok ima para i gde svi koji ispunjavaju uslove imaju pravo konkurisanja. Kriterijumi bi mogli biti sledeći:
(na slici)
Kriterijumi su logični i pravedni. Nema linearnosti, ako se više zapošljava, više se i dobija. Ali nema ni prostora za nameštanje. Na primer, ako bi do 50 novozaposlenih stimulacija po jednom RM iznosila 5.000, a preko tog broja 6.000, tada bi ukupna stimulacija za svih 50 iznosila 250.000, a za 51 čak 306.000 (ispada da jedno radno mesto preko 50 „donosi“ 56.000, jer se prelazi u sledeću grupu). Zato treba primeniti predloženi model kontinuirane progresije po kome se stimulacija za prethodnu grupu prepisuje i na taj iznos dodaje veća stimulacija za sledeću grupu. Što se tiče obaveznog učešća lokalnih samouprava, poruka je jasna – najbolje ćete involvirati „lokal“ u velike projekte (a ovaj je, bez premca, najveći) ako mora i sam da učestvuje u finansiranju. Naravno, u polaznim uslovima konkursa bi se definisali i ostali neophodni kriterijumi (kolika je obaveznost trajanja radnog odnosa, zabrana otpuštanja zaposlenih u povezanim licima poslodavca i drugi).
Konačno, ovim modelom se eliminiše trenutni voluntarizam i subjektivnost, da ne trošim „prave“ reči, kojima bi trebalo opisati sadašnji model. Koji isključivo zavisi od predlagača. Pa neko može dobiti i 10.000 (sa sasluživanjem medijskih talambasa i partijskom scenografijom), neko ništa. Ako pričamo o funkcionalnom modelu, u čijem je središtu Njegovo Visočanstvo RM (radno mesto), onda nije bitno ko će „doneti“ RM (ministar, gradonačelnik, ekspert, Komora, mali ili veliki biznismen), već samo suma „donetih“ RM.
Autor je ekonomski analitičarPratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
