Vansi će praviti profit na beogradskom aerodromu od 2028. godine

Kako se navodi u napomenama o finansijskim izveštajima, kompanija u vlasništvu francuskog Vansija koji je dobio koncesiju nad aerodromom u narednih 25 godina, očekuje da će ostvariti dobit 2028. godine.

Ovo ne čudi s obzirom da se u prvim godinama koncesije, zaključene krajem 2018. godine, znatno više investira u izgradnju aerodromske infrastrukture, da bi se u kasnijim godinama ubirao profit.

Već u prošloj godini kompanija je zabeležila značajan rast prihoda u odnosu na pretprošlu. Ukupni prihodi iz poslovanja dostigli su 10,1 milijardu dinara, što je za skoro 40 odsto više nego u 2021. godini.
Rast prihoda ostvaren je pre svega od aerodromskih usluga, sa 5,7 na 7,8 milijardi dinara u prošloj godini, a za više od 40 odsto su povećani prihodi od nevazduhoplovnih usluga, pre svega izdavanja lokala za prodavnice i restorane i prakinga. Prihod od ovih usluga je povećan sa 1,6 na 2,3 milijarde dinara.

Vansi je dobio koncesiju u decembru 2018. godine kada je uplatio jednokratnu naknadu od 501 miliona evra što mu je omogućilo da preuzme upravljanje imovinom beogradskog aerodroma.

Pored ove naknade, Vansi je u obavezi da plaća i godišnju koncesionu naknadu.

Ova periodična koncesiona naknada je u iznosu ugovorom utvrđene naknade ili pet odsto bruto prihoda ukoliko je to veće.

Minimalna naknada iznosi oko pet miliona evra, budući da je ukupna godišnja minimalna naknada prema izveštajima kompanije 117,4 miliona evra za 25 godina koncesije.

U prošloj godini, kako se navodi u izveštaju, Vansi, odnosno Belgrejd erport je uplatio za naknadu 3,6 miliona evra, a u 2021. godini 1,3 miliona evra.

Kompanija je u prošloj godini imala troškove izgradnje objekata na aerdoromu od 10,85 milijardi dinara ili oko 92,5 miliona evra.

Vansi je uplatio 23,2 milijarde dinara (oko 200 miliona evra) osnivački kapital Belgrejd erporta. Osim toga, kompanija ceo projekat finansira dugoročnim kreditima koji su na dan 31. decembra prošle godine iznosili 624,4 miliona evra.

Kod matične kompanije, Vansija, Belgrejd erport se zadužio za 236,5 miliona evra po kamati od šest odsto na 20 godina. Godišnji trošak kamate u 2022. prema matičnoj firmi iznosio je milijardu dinara. Matičnoj firmi za pružanje upravljačkih i tehničkih usuga platilo je 360,3 miliona dinara.

Međunarodna finansijka korporacija (IFC), deo svetske banke, dala je dva kredita od ukupno 168 miliona evra. Prvi kredit od 66,7 miliona evra po kamati od 3,5 odsto plus tromesečni euribor na 10 godina, a drugi od 101,4 miliona evra po kamati od 4,574 odsto na 12 godina.

Zatim tu su dva kredita EBRD, od kojih je kredit od 101,4 miliona evra sa kamatnom stopom od 3,5 odsto plus tromesečni euribor na 10 godina, a drugi od 66,6 miliona evra na 12 godina i sa kamatom od 4,574 odsto.

Kredit je dao i nemački državni investicioni fond DEG koji je pozajmio 21,7 miliona evra na 12 godina sa kamatom od 4,574 odsto, a pod istim uslovima je 30,2 miliona evra pozajmila i francuska razvojna agencija.

U izveštaju se navodi i da na poslovanje kompanije više ne utiče kovid, kao ni rat u Ukrajini. Takođe, od aprila 2020. do maja 2021. godine država je na ime kovid pomoći uplatila operatoru beogradskog aerodroma oko 545.000 evra, odnosno minimalnu zaradu zaposlenima.

Kompanija Aerodrom Nikola Tesla a.d. (ANT) čiji je većinski vlasnik Republika Srbija sa 85 odsto akcija, koja je nekada upravljala aerodromom, sada iznajmljuje imovinu Francuzima.

Vansi Aerodromu Nikola Tesla uplaćuje koncesionu naknadu, a zanimljivo je da se iznosi ove naknade uplaćene u prošloj godini razlikuju. Naime, dok se u finansijskom izveštaju Vansijevog Belgrejd erporta navodi da je plaćena koncesiona naknada od 3,6 miliona evra, u izveštaju ANT se navodi prihod od periodične koncesione naknade 595,3 miliona dinara, što je oko pet miliona evra.

Kompanija Aerodrom Nikola Tesla prošle godine ostvarila je neto dobit od svega 20,2 miliona dinara ili oko 172.000 evra. To je zarada po akciji od svega 0,58 dinara. Godinu ranije kompanija koja za pošljava 36 ljudi je zabeležila gubitak od čak 290 miliona dinara.

Kakvom takvom pozitivnom rezultatu prošle godine doprinele su naplate ranijih potraživanja od Er Srbija keteringa i Jat tehnike od ukupno 120 miliona dinara ili oko milion evra.

Najveći troškovi kompanije su amortizacija imovine koja je iznosila 594 miliona dinara, što je pojelo najveći deo od ukupno 704 miliona dinara prihoda.

U prošloj godini u odnosu na 2021. su značajno porasli i troškovi reprezentacije, sa 15.000 na 35.000 evra, mada je nejasno čemu služe ovi troškovi s obzirom da kompanija ima samo funkciju nadgledanja koncesije.