Varoš koja se stalno menja i napreduje

– Od prošlog našeg praznika radili smo vredno i ostvarili značajne rezultate. Povećane su investicije u infrastrukturu, veći je opštinski budžet, veća su ulaganja u javni sektor, poljoprivredu, socijalnu zaštitu i u svim drugim oblastima, naveo je Miloje Rajović, predsednik čajetinske skupštine čiji su odbornici, kako je naveo, doprineli stvaranju povoljnog ambijenta za život i rad u toj opštini, tako i za mnogobrojne goste koji posete Zlatibor i investitore.

– U vremenu iza nas urađene su velike i ozbiljne pripreme za najveće investicije u našoj opštini. To su investicije koje se možda u drugim opštinama rade i po nekoliko decenija, a mi smo ih pripremili u prethodne četiri godine. Potrebna nam je još jedna ili najviše dve godine da se one u potpunosti završe, naveo je Rajović.

– Čajetina se nalazi u Srbiji, ali nije u Srpskoj naprednoj stranci, poručio je predsednik opštine Milan Stamatović, kritikujući odnos aktuelne republičke vlasti prema toj opozicionoj opštini, a potom dodao da takav odnos može da bude „problem za tu lokalnu samoupravu i njene planove o velikim investicijama“.

– Ipak, mi ćemo i dalje raditi u opštem interesu i štitićemo državnu i privatnu imovinu. Ne poštuje se ni državna ni privatna imovina i mi iz male opštine, kakva je Čajetina, ukazujemo na takve opasnosti, zbog čega trpimo sankcije u vidu zaustavljanja naših važnih investicija, rekao je Stamatović, aludirajući na projekat gradnje panoramske gondole od Zlatibora do vrha Tornika, koji ta lokalna samouprava sama finansira, ali ne može da ga započne, jer još uvek čeka građevinsku dozvolu od Ministarstva građevinarstva.

Navodeći da su razvojni planovi te varošice zasnovani na idejama i vizijama ranijih generacija, ali da su prilagođeni savremenom vremenu, Stamatović je dodao da „krivica postoji i na lokalnom nivou“ jer, kako je rekao, „neke stvari nisu dovoljno dobro i na vreme urađene, zbog čega se pojedina ulaganja sporo realizuju“.

– Najbitnije je da se bavimo ravnomernim razvojem opštine. Ulažemo ogromna sredstva u razvoj sela, u dve najvažnije oblasti – turizam i poljoprivredu i trudimo se da što pre izađemo izvan nacionalnih okvira. Za to postoje mogućnosti, ideje i planovi, a da bismo u tome uspeli, osim lokalne, potrebna nam je i nacionalna infrastruktura, koja je od značaja ne samo za Čajetinu nego i za ceo region. To je, pre svega, auto-put za koji je važno da ide trasom Požega – Užice – Zlatibor – Čajetina – Nova Varoš – Prijepolje – Priboj, a koja je bila prihvaćena još pre 50 godina. Ona bi povezala 14 gradova i opština u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj i za nju ćemo se zalagati, rekao je Stamatović i dodao da je u interesu Čajetine, ali i celog regiona, da se i što pre aktivira aerodrom Ponikve kod Užica.

– Zlatiborski okrug jedini u Srbiji ima spoljnotrgovinski suficit i preko je potrebno da se što pre aktivira aerodrom Ponikve. To nije upereno protiv bilo koga, već je to nacionalni interes, dodao je i naveo da je ta lokalna samouprava nastavila da podržava privrednike, ohrabruje investitore, podstiče početnike u privatnom biznisu u turizmu i poljoprivredi, ali i da stipendira studente, pomaže stare, sport i kulturne manifestacije.

– Nadamo se da će, u narednom periodu, biti više razumevanja za naše kapitalne projekte i da ćemo pohvaliti predstavnike ministarstava za iskazano razumevanje za naše investicije. Nemamo problem da pohvalimo ono što je dobro, ali imamo dužnost i obavezu prema građanima da kritikujemo ono što je loše, naveo je Stamatović i dodao da „ne bi trebalo favorizovati bilo koga, već da bi zakoni trebalo da važe za sve – od investitora, predsednika opštine, preko ministara i predsednika države, do svih građana“.

– To je jedina šansa da se zemlja izvuče iz sveopšte krize, a opština Čajetina svojim uspesima pokazuje da je to moguće, poručio je Stamatović.

Mirsad Gluhić, ministar turizma Tuzlanskog kantona sa kojim je Čajetina prošle godine uspostavila saradnju, istakao je značaj aerodroma Ponikve za zapadnu i jugozapadnu Srbiju, ponudivši uspešnu statistiku o međunarodnim aerodromu u Tuzli.

– Prošle godine prevezeno je 311.000 putnika. Ove godine planirali smo da to bude 500.000, ali smo pogrešili i prevešćemo milion putnika. Bosna i Hercegovina je prepoznala važnost aerodroma i u ovom trenutku ulažemo i 6,5 miliona konvertibilnih maraka u njegovo proširenje, jer je za dve godine postao tesan. Nadam se da će se naći rešenje i za aerodrom Ponikve, jer nemati aerodrom u blizini turističkog bisera kakav je Zlatibor, bila bi velika šteta za Srbiju, poručio je Gluhić.

Osim njega, Čajetincima je praznik čestitao i Predrag Gluhaković, ministar turizma RS, a svečanosti su prisustvu predstavnici Herceg Novog, Vitine, Laktaša, Šamca, Trnova, Stanara i Istoka, lokalnih samouprava u Zlatiborskom okrugu, SPC, Vojske Srbije, policije, državnih organa i drugih, a u umetničkom programu su nastupili braća Teofilovići.

Brašanac: Čast je dobiti nagradu od Čajetinaca

– Osvojio sam mnoge titule i priznanja, ali ovo mi je jedna od najdražih nagrada, zbog toga što je je stigla iz Čajetine, u kojoj sam počeo da igram fudbal i krenuo u svet. Sa ponosom uvek ističem da sam iz Čajetine i zahvalan sam predstavnicima opštine na tome što su me se setili i pozvali da prisustvujem uručenju nagrada, kazao je za Danas uspešni fudbaler Darko Brašanac, koji, od avgusta prošle godine, igra za Betis iz Sevilje, koji se takmiči u španskoj Premijer ligi.

Plakete „Dimitrije Tucović“ i novinarska nagrada

Dobitnici priznanja „Dimitrije Tucović“ su etnološkinja-muzejska savetnica Bosa Rosić, fudbaler Darko Brašanac, preduzeće „Jugofrigo Koop“, Udruženje građana „Sigurnost“, Ženski odbojkaški klub „Zlatibor“ i Košarkaški klub „Zlatibor“. Novinaru Mihailu Medenici iz Beograda je uručena zahvalnica „Zoran Tmušić“ za humanost i ljudskost u teškim vremenima.

Nagrađeni i najbolji učenici

Pohvalama i zlatnicima sa likom Vuka Stefanovića Karadžića darivani su najbolji svršeni osnovci i srednjoškolci: Milica Marić, Marija Pećinar, Nikola Mitrović, Menča Lojanica, Jelena Đukić, Kristina Škodrić, David Rosić, Lazar Radojević, Katarina Kokorović, Stevan Marković, Danijela Ječmenica, Kristina Marjanović, Nera Gukić, Dejan Rosić, Milić Dučić, Predrag Ćitić i Jana Milosavljević.