„U ovoj godini treba svi da pretrpimo, i banke, i privreda, i građani, da bi nam 2024. bila godina normalizacije. Inflacija bi u EU trebalo krajem ove godine da dođe do šest odsto, kod nas od devet do 11 odsto na kraju 2023 i da se već 2024. vratimo u ciljane okvire od tru plus minus 1,5 odsto“, ocenio je Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije gostujući na N1.
On je poručio da se vidi svetlo na kraju tunela pošto je inflacija u EU u novembru bila 10 odsto, u decembru 2022. devet odsto, a u januaru osam odsto. Sad je počelo odbrojavanje na dobru stranu“, rekao je Vasić.
Govoreći o merema koje preduzimaju centralne banke – i evropska ECB, i američki FED, i naša Narodna banka Srbije – kada stezanjem kaiša usporavamo inflaciju, Vasić ukazuje i na moguće posledice.
„Kada primenjujete takav lek, on ima i svoje nuspojave koje ne možemo da izbegnemo. To znači da se odričemo dela potrošnje, onda se usporava privredna aktivnost. Sad je stvar centralnih banaka da procene koliko stezanje kaiša je potrebno, a predsednica ECB je rekla da će nastaviti stezanje dok se inflacija ne vrati u okvire od tri odsto“, istakao je Vasić.
On citira svog kolegu koji kaže da je inflacija kao duh iz boce – brzo izađe, ali se malo teže vraća.
Čim se to desi, gensek Udruženja banaka smatra da će monetarne vlasti učiniti da počnemo da trošimo.
„Svuda se privredna aktivnost usporava. Preti recesija. Ne bi bilo dobro da odemo u recesiju. Jer, ako padnete na kolena, lako ćete se dići, ali ako se pružite po zemlji, to već malo teže ide“, zaključio je on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.