Vasić: Ne treba očekivati negativne kamatne stope na štedne depozite u bankama u Srbiji

„Ne treba očekivati negativne kamatne stope na štedne depozite u bankama u Srbiji. Razlozi za to, pre svega, leže u činjenici da su kamatne stope na evroštednju na domaćem tržištu znatno veće nego u zemljama evrozone i da je za banke ovako prikupljena štednja jeftiniji način da dođu do dodatnih izvora za finansiranje svoje kreditne aktivnosti, nego da se zadužuju u inostranstvu“, kazao je Vasić za Magazin Biznis.

Dodao je da je jak dodatni argument i to što Narodna banka Srbije trenutno ne zaračunava negativne kamatne stope na izdvojenu deviznu rezervu banaka, kao i da ne postoje nikakvi nagoveštaji da će se to desiti u skorijoj budućnosti.

„Sredstva prikupljena kroz štednju za banke predstavljaju realan izvor za dodatnu kreditnu aktivnost i podršku privredi i građanima. Trenutne kamatne stope na evro štednju u Srbiji su i dalje na višem nivou nego što je to slučaj u zemljama evrozone. Osnovni razlog za to verovatno je rejting zemlje, koji je, iako poboljšan, i dalje ispod investicionog ranga, što za sobom povlači veće troškove zaduživanja domaćih banaka u inostranstvu, nego što je slučaj sa bankama koje posluju u evrozoni. To se direktno odražava na kamatne stope na domaću štednju u evrima“, rekao je Vasić.

Evropska centralna banka, kako je istakao, drži negativnu referentnu kamatnu stopu, što se prelilo na poslovanje banaka na međunarodnom tržištu, a takvu praksu imaju samo neke banke i to samo na određenu vrstu štednje – na primer, na štednju veću od milion evra.

„Cilj je jasan, da se posle perioda krize dobije oživljavanje kreditne aktivnosti, samim tim i jačanje ekonomija evrozone. Ranije je slične mere primenjivala Japanska centralna banka. Novac je jeftin, samim tim i dostupan privredi za nove investicije. Kada govorimo o predviđanjima, najnovije procene finansijskih analitičara ukazuju da bi ovakav trend mogao da potraje u naredne dve, do dve i po godine. Važan uticaj na ove relacije imaće i trend uvođenja digitalnog evra, koji realizuje Evropska centralna banka“, ukazao je Vasić.

Podsetio je da ećina zemalja ima negativnu kamatnu stopu i to ne samo za operacije kratke ročnosti, nego čak i za dugoročne finansijske aranžmane.

„Na primer, nemačka referentna stopa Bund je minus 0,45 odsto, a slična situacija je i u drugim zemljama. Ovakav trend je direktno povezan sa monetarnom politikom koju vodi Evropska centralna banka i u budućnosti će zavisiti od odluka monetarnih vlasti, ali i od opšteg ekonomskog ambijenta. To znači da u analizi ovog trenda moramo voditi računa i o ekonomskim, ali možda više i o neekonomskim faktorima, kao što je uticaj krize izazvane pandemijom, odnosno uspeh ili neuspeh sa kojim je budemo rešavali“, ocenio je Vasić u intervjuu za Magazin Biznis.