Vašington koči izgradnju Turskog toka kroz Srbiju

S obzirom da bi ruski gas transportovan Turskim tokom do Srbije stizao preko Bugarske sasvim je jasno da bez zelenog sveta EU nema realizacije tog posla.

Trenutno se vode pregovori između Energetske zajednice Jugoistočne Evrope i Srbije oko dobijanja dozvole za izgradnju Turskog toka kroz Srbiju. Navodno, Energetska zajednica (koja je inače telo Evropske unije) nema ništa protiv sprovođenja tog projekta ali je istovremeno postavila određene uslove za koje traži da budu ispunjeni. Moglo se čuti da postoje tri uslova koji Energetska zajednica postavlja pred Srbiju. Dva od njih, prodaja gasa koji bi se transportovao Turskim tokom na aukciji i mogućnost da tim gasovodom protiče i „plavi energent“ iz drugih izvora, to jest Holandije i Norveške, a ne da bude samo ruski, za srpsku a i rusku stranu je apsolutno prihvatljiv. Problem predstavlja treći zahtev da vlasnik gasovoda ne bude istovremeno i vlasnik gasa koji se njime transportuje (obavezujuće pravilo u Evropskoj uniji) što navodno srpskoj strani ne odgovara. Naime, vlasnik gasa koji bi tekao Turskim tokom je ruski državni gigant Gasprom a vlasnik cevovoda bi trebalo da bude firma Gastrans. Reč je o zajedničkoj rusko-srpskoj firmi koju su formirali Gasprom i Srbijagas tako da Evropska unija to preduzeće posmatra kao vlasništvo Gasproma. Kao što je već naglašeno Evropska unija ne dozvoljava da vlasnik gasa koji se transportuje istovremeno bude i vlasnik gasovoda. Stoga je, navodno srpska strana tražila od Energetske zajednice da Srbija bude izuzeta od tog pravila tokom izgradnje Turskog toka kroz našu zemlju, što je za to telo EU apsolutno neprihvatljivo. Ono što je u ovom trenutku poznato je da se pregovori o tom spornom pitanju nastavljaju a kakav će njihov ishod biti pokazaće praksa.

Stručna javnost u Srbiji smatra da je razlog zbog koga Energetska zajednica postavlja uslove našoj pregovaračkoj strani pritisak Sjedinjenih Američkih Država na Evropsku uniju. – Vašingtonu nije u interesu da se sprovede bilo kakav ruski gasni projekat u Evropi. SAD u Rusiji vide svog geopolitičkog rivala i imaju interes da one budu te koje će potrošačima u Evropskoj uniji prodavati svoj tečni naftni gas. Problem je u tome što je osposobljavanje terminala u Evropi za prihvatanje američkog tečnog naftnog gasa proces „na dugom štapu“ ne zna se ni kada bi realizacija tog projekta mogla da započne dok Rusi već imaju konkretne projekte spremne za realizaciju. Jedan od njih je Turski tok. S obzirom na takvu situaciju Brisel kupuje vreme, postavlja uslove Beogradu koji su teško prihvatljivi, jer zbog pritisaka Vašingtona ne može da uđu u taj projekat ma koliko ruski gas bio potreban potrošačima u EU. Kada je reč o vlasništvu nad gasovodom sasvim je jasno da Srbija nema dovoljno novca da sama finansira izgradnju Turskog toka kroz našu zemlju tako da ako je tačno da EU insistira da vlasnik gasa i gasovoda ne bude ista kompanija to onda za Beograd predstavlja veliki problem – kaže za Danas LJubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Prema njegovim rečima ni nama ni Rusima ne smeta da Turskim tokom teče gas različitih proizvođača. – Moskvi je to čak i u interesu jer bi se tehnički povezala sa velikim brojem zemalja u Evropi. U situaciji nestašice gasa sasvim jasno je da bi Rusija mogla da snabdeva na taj način i one zemlje sa kojima u ovom trenutku nema angažmane. Stoga se sa pravom može zaključiti da je jedini razlog zastajkivanja u realizaciji ovog projekta pritisak SAD na EU – ističe Savić.

Sa njim se slaže i ekonomski analitičar Branko Pavlović koji naglašava da Srbija ne treba da ulazi u proces izgradnje Turskog toka dok Bugarska ne započne taj proces. – Potpuno je jasno, da iz svojih razloga, Amerikanci pokušavaju da blokiraju izgradnju Turskog toka kroz Evropu. Stoga tek ako Bugarska počne sa izgradnjom to će biti signal da će Turski tok proći preko teritorije Srbije. Bugarska je zemlja EU i ne može da uđe u aranžman sa Rusima bez dozvole Brisela. Zato Srbija ne treba da ulazi u trošak realizacije projekta koji ne bi mogla da završi već da čeka pravi trenutak i ako se ukaže prilika izgradi Turski tok kroz svoju teritoriju. Srbiji podjednako ne odgovara da cevovod bude dat u koncesiju bilo zemljama sa zapada bilo Rusiji. U tom slučaju ne bi bilo zarada od taksi, odnosno one se ne bi slivale u državni budžet. Zato bi za Srbiju bilo najbolje da sama gradi gasovod i bude njegov vlasnik, ali opet ponavljam ne treba ništa raditi brzopleto dok se ne vidi da li će realizacije Turskog toka kroz Evropu uopšte startovati.

Inače, gasovod Turski tok kojim bi se transportovao ruski gas bi preko Crnog mora dolazio do Turske potom preko Bugarske i Srbije do Mađarske. Dužina te trase trebalo bi da bude 2.380 kilometara i da košta 16 milijardi evra. Deo gasovoda koji prolazi kroz Srbiju pak trebalo bi da bude dugačak oko 420 kilometara i da košta milijardu i sedamsto miliona evra.