Smeštaj duplo skuplji, a vaučeri isti kao pre: Koliko znači 5.000 dinara pomoći za letovanje danas, a koliko ranije i postoji li bolje rešenje?

Ove godine predviđena je podela 300.000 vaučera u pomenutom iznosu, od čega je 265 hiljada raspoređeno. Za narednu godinu, u toku predizborne kampanje, predsednik Aleksadnar Vučić najavio je da će vaučeri biti duplirani na 500.000 komada po 5.000 dinara, što stručna javnost ocenjuje kao potez koji neće imati previše efekta u poboljšanju turizma.

S tim u vezi, eksperti iz oblasti turizma ističu da je produktivnije povećati iznos vaučera sa jedne, i smanjiti broj kojima se distribuira, sa druge strane, kako bi zainteresovanost građana bila veća, i kako ne bi dolazilo do toga da rezervisana mesta ostanu prazna, na štetu ugostitelja.

Predsednik Nacionalne asocijacije turističkih agencija (YUTA) Aleksandar Seničić kaže za Danas da su noćenja sada značajno skuplja nego prethodnih godina, te da to znači i veću doplatu, samim tim i veći teret na budžet građana i manju zainteresovanost.

„Vaučeri jesu doprineli razvoju turizma, posebno u vreme korone, kada je ova akcija doprinela da turistička privreda na pojedinim lokacijama preživi teško vreme koje je svima bilo problematično. Tada smo imali situaciju da je u jednom momentu država dala kontigent vaučera od 15.000 dinara, što je predstavljalo dodatni motiv da ih ljudi iskoriste. Kada je u pitanju najava da će naredne godine biti raspoređeno 500.000 vaučera, otvara se pitanje da li bi bilo bolje dati manji broj vaučera sa većim iznosima, ako uzmemo u obzir činjenicu da je sve poskupelo, pa i pružanje usluga u ugostiteljstvu i hotelijerstvu. Pošto je neophodno da se provede pet noći da bi se iskoristio vaučer, a sada su noćenja poskupela za 10 do 20 odsto, subvencija će pokrivati možda četiri dana, iako će građani morati da koriste pet“, ističe naš sagovornik.

Vaučeri valorizovati prema destinaciji

On dodaje da to znači i više doplate, što, kako kaže, nije dobro, ali napominje da će se vaučeri ipak razgrabiti, jer kategorija ljudi koja ispunjava uslove (sa platom do 70.000 dinara) do sada pokazuje da im je to značajno za kućni budžet, i koriste ih i u toku leta i u toku cele godine.

„Sa druge strane, svake godine bude neiskorišćenih vaučera. To je pitanje organizacije sistema, a sada je takav da se napravi rezervacija u određenom objektu, aplicira se, dobije vaučer, a ako se ne dođe – ne plaćaju se penali. Vaučer ostane neiskorišćen, a onome kome je smeštaj rezervisan ostane prazna soba u tom periodu. S tim u vezi, vrednost vaučera bi trebalo da bude veća, te za 500.000 vaučera od po 5.000 dinara, bilo bi kvalitetnije dati 250.000 po 10.000 dinara, gde bi za taj novac bilo subvencionisano pet noćenja sa po 2.000 dinara“, pojašnjava Danasov sagovornik.

Osim toga, Seničić je stava da vaučere treba valorizovati prema destinaciji na koju se putuje, kako bi se pospešio razvoj ove grane privrede na manje prometnim mestima.

„Za destinacije koje su najpoznatije kao što su Zlatibor, Kopaonik, Sokobanja, Vrnjačka banja, koje već imaju dovoljan broj gostiju i preko vaučera i mimo njih, subvencija treba da bude manja. S druge strane, za destinacije koje želimo da razvijemo, koje su novije i za koje ljudi nisu čuli, trebalo bi stimulisati građane duplim iznosom subvencija. Na taj način bi veći broj ljudi bio na mestima koja bi imala veće benefite, i sigurno bi se same lokacije razvijale brže kada bi lokalno stanovništvo primetilo interes“, poručuje Seničić.

Kada je u pitanju uticaj vaučera na razvoj domaćeg turizma, predstavnik udruženja „Moja Srbija“ Milan Ristić saglasan je sa Seničićem da su vaučeri imali veliki uticaj na razvoj, te da se promet od 2015. do sada višestruko uvećao.

„Mnogo više ljudi krenulo je da se bavi ugostiteljstvom, prihodi su postali veći, a same destinacije imaju više gostiju i poseta. To se vidi i iz broja ugostitelja koji je bio zainteresovan za primanje vaučera – 2015. bilo ih je oko 120, a sada ih ima 5.000. Do 2015. domaći turizam i izdavanje smeštaja računalo se kao dodatni prihod, a sada je to ozbiljan biznis. S tim u vezi, akcija je odlično zamišljena, ali postoje problemi u izvođenju, a skokom cena je obezvređen iznos vaučera. Iz tog razloga ljudi nisu u istoj meri zainteresovani da dobiju vaučer, jer im je mnogo više novca potrebno da potroše nego što je to bilo do sada. Da bi vaučer bio ono što je nekad, iznos se mora podići na 10.000 dinara“, ističe naš sagovornik.

On napominje da nije potrebno povećavati broj subvencija, već njihovu vrednost, jer, kako tvrdi, svega 270.000 ljudi uzme vaučere, a ostatak „propadne“.

„Analizama smo došli do podatka da je Srbiji potrebno oko 270.000 vaučera. Ove godine su pustili 300.000, od čega je 40.000 ostalo nepodeljeno. Kada je reč o najavi Vučića da će biti na raspolaganju 500.000 – da li se deli 500.000 ili pet miliona vaučera, potpuno je svejedno, ako realno može da se podeli 260.000. Nema potrebe da se deli toliki broj, jer ako je vrednost 5.000, to građani neće da uzmu“, sugeriše Ristić.

Promeniti vreme podele vaučera

Takođe, Danasov sagovornik ističe da treba sve vaučere deliti odmah, a ne „iseckano“ kao prethodne godine. Takođe, pomeriti vreme podele za prvi februar, jer, kako dodaje, radni ljudi do trećeg januara ne mogu da dobiju potvrdu kolika su im bila primanja u decembru.

„Fizički je nemoguće, a isto važi i za studente, pa su onemogućeni da učestvuju u prvoj kvoti, jer se vaučeri podele. Sa druge strane, retko ko može u decembru da odluči gde će ići u julu ili avgustu na odmor“, dodaje Ristić.

On upozorava i da penzioneri mogu dati ovlašćenja da ih neko drugi prijavi za vaučer, te da se predstavnici udruženja penzionera znaju pojaviti trećeg januara na šalteru i predati 200 prijava, nakon čega, kako kaže, studenti i nezaposleni koji bi možda išli, nemaju šanse da uzmu vaučer.

„Osim toga, ugostitelji su najzauzetiji za Novu godinu i Božić, tada je najveća navala oko smeštaja, te ih na sve to 100.000 ljudi zove da zakaže smeštaj za celu godinu, baš oko Nove godine. Na to su nam se žalili svi ugostitelji, a nema nikakve potrebe za tim, jer se najmanji broj vaučera troši u februaru“, podseća predstavnik udruženja „Moja Srbija“.

Ristić naglašava i da se sav novac koji je uložen od strane države brzo vrati u budžet plaćanjem poreza, i poreza i doprinosa na plate, i to u roku od, kako tvrdi, par meseci, a najviše godinu dana.

„Sam protok novca je veći od toga što država da. Kada ljudi dobiju vaučer od 5.000 dinara, ne potroše samo toliko, već daleko više. Akcija je pokrenuta 2015, i od tada se ništa ne menja, samo se odobravaju nove ture tokom godine. Takođe, važno je naglasiti da ovo nije podrška građanima da odu na odmor, već podsticaj turizmu i ugostiteljima, a benefiti građanima su samo sekundarni“, zaključuje naš sagovornik.

Koliko je pomenuti iznos vaučera obezvređen govori i činjenica da je inflacija od kraja 2015. do septembra 2023. godine oko 45 odsto.

To potvrđuje i penzionerka iz Beograda, koja redovno posećuje Atomsku banju. Naime, prema njenim rečima, 2021. noćenje u smeštaju u koji redovno ide koštalo je 800, a tekuće godine 1.400 dinara.

Takođe, u Sokobanji, koja je i jedna od najposećenijih destinacija, cena smeštaja prve kategorije 2015. bila je 600 dinara za noć, a 2023. do 1.200 dinara.