Suficit u republičkom budžetu je u prva tri meseca ove godine iznosio 15,8 milijardi dinara, a planiran je deficit od 19 milijardi, rekao je juče ministar finansija Siniša Mali dodajući da ovakav rezultat najavljuje mogućnost povećanja plata u javnom sektoru i penzija.
Na stranu što je i ove godine Ministarstvo finansija pokazalo nezavidne sposobnosti planiranja i promašilo cilj za celih 35 milijardi dinara (skoro 300 miliona evra), nego je nastavilo i sa obećavanjem povećanja plata i penzija iako bi to trebalo da se desi tek pred kraj ove ili na početku sledeće godine. To potvrđuje i izjava Malog, koji je rekao da će se o povećanju ovih izdataka odlučivati u septembru.
Otud i Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta, objašnjava da bi se eventualno povećanje dominantno efektuiralo u 2020. godini, mada je moguće da stupi na snagu i pri kraju ove godine.
– Ukoliko bi se povećanje umesto u januaru 2020. desilo mesec-dva ranije, to bi zahtevalo dodatna sredstva u ovogodišnjem budžetu, što može biti ostvarivo imajući u vidu nešto bolje budžetske performanse u prvom kvartalu. Važno je da plate i penzije rastu u skladu sa ekonomskim mogućnostima, odnosno da prate rast BDP-a i da se povećanja organizuju na sistematski način, odnosno da se usvoji zakonska formulacija za indeksaciju penzija i da se implementira zakon o platnim razredima do kraja godine – kaže za Danas Altiparmakov.
Saša Ranđelović, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, napominje da se na osnovu fiskalnih kretanja u prva tri meseca ne može reći kakva će biti cela godina sa stanovišta javnih finansija.
– Već je i zakonom o budžetu za ovu godinu predviđeno povećanje plata u javnom sektoru i penzija na gornjoj granici ili čak i iznad nje, a njihov rast ne bi trebalo da bude veći od nominalnog rasta BDP-a. Takođe je neizvesno i koliki će biti privredni rast u ovoj godini – napominje on.
S druge strane, ako bude fiskalnog prostora, Ranđelović savetuje da je bolje iskoristiti taj novac za povećanje investicija.
– U budžetu imamo povećanje investicija u odnosu na prošlu godinu, ali to nije za infrastrukturu već uglavnom za nabavku opreme i remonte u sektoru bezbednosti. Međutim, iz perspektive privrednog rasta, javne investicije u infrastrukturu trebalo bi da dostignu četiri do pet odsto BDP-a i da na tom nivou ostanu desetak godina, kako bi pristigli bar zemlje Centralne i Istočne Evrope – objašnjava Ranđelović.
Da podsetimo, plate zaposlenih u javnom sektoru su od 1. januara u proseku povećane za devet odsto, dok su penzije povećane za pet odsto. Inače, prošle godine promenjen je Zakon o PIO tako da sada usklađivanje penzija zavisi od mogućnosti u budžetu, a ne od konkretnih parametara kao što je rast cena ili BDP-a.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.