Već godinu i po nema crne liste građevinskih firmi

Bodovne liste, tzv. bela i crna lista poslodavaca obuhvatala je nekoliko podataka o građevinskoj firmi, odnosno moglo se videti koliko zaposlenih imaju na određeno i neodređeno, koliko po drugim ugovorima, ali i podaci o tome da li su tokom tri posmatrana meseca na gradilištu neke od njih pronađeni radnici na crno, da li je u firmi bilo lakše ili teže povređenih radnika.

Sve to se bodovalo, a firme sa najmanje prekršaja bile su u vrhu liste, one sa najviše prekršaja završavale su na dnu, u tzv. crnom delu liste.

Pitali smo Ministarstvo zašto novih lista nema i da li su možda odustali od njihovog objavljivanja i zbog čega ako je tako, ali ni posle više dana nismo dobili odgovor.

Ministarstvo je na svom sajtu počelo da objavljuje „Bodovne liste izvođača i dobavljača“ krajem 2014, a onda pet i po godina one su ažurirane na tri meseca.

Maja 2017. godine na inicijativu tadašnje ministarke građevine Zorane Mihajlović Vlada Srbije usvojila je i zaključak kojim je državnim institucijama preporučeno da pre donošenja odluke o dodeli posla preko javnih nabavki provere rejting preduzeća na „crnoj i beloj listi“, kako bi se izbegla dodela poslova firmama rangiranim na crnoj listi.

Da li su se ove preporuke poštovale i u kojoj meri javnost nije znala, ono o čemu je Danas pisao prethodnih godina bila je odluka države da redovno dodeljuje državne poslove firmi MBA Miljković i drugima u vlasništvu Branka Miljkovića, koje su – iako su neke Miljkovićeve kompanije bile na beloj, a druge na crnoj listi – kršile prava radnika i kasnile sa isplatama zarada zaposlenima.

Osim što je bilo nedovoljno jasno koliko se poštuju preporuke Vlade, donekle je sporno bilo i to što je, na primer, duplo više negativnih poena nosila kazna za zapošljavanje na crno nego za ugrožavanje bezbednosti na radu.

Na poslednje objavljenoj listi, juna 2020. nalazi se 508 preduzeća, a najbolje ocenjeni poslodavci u drugom kvartalu te godine su Putevi Srbije, Simens, Strabag, Beograd-put i Srbijaautoput. U prvih 10 kompanija u tom trenutku našli su se i JKP Naissus iz Niša, Preduzeće za puteve iz Valjeva, Saobraćajni institut CIP, Kodar energomontaža i AD Kruševacput.

Kompanije iz vrha liste bile su uglavnom one sa najviše zaposlenih, Putevi Srbije su najviše poena „zaradili“ zbog 1.556 zaposlenih na neodređeno, a prvo mesto im nije izmaklo ni zbog pet lakših povreda radnika, što je najviše na toj listi.

Tri lakše povrede na radu zabeležene su u niškom Naissusu i dve u Srbija autoputu, dok su po jednu tešku povredu na radu imale firme Beograd-put i Trace Srbija iz Niša.

Na dnu liste su mahom kompanije koje su ili u likvidaciji, stečaju ili su brisane iz registra, a ono što je neobično jeste to što u koloni u kojoj se meri broj radnika zatečenih na crno nema ništa. S druge strane, drugi kvartal 2020. obuhvata i period tokom kog je u Srbiji bilo uvedeno vanredno stanje zbog pandemije korona virusa, tako da je i to mogući razlog zbog čega lista deluje nepotpuno.

Međutim, vanrednog stanja već u narednom kvartalu nije bilo, ali posle tog 30. juna 2020. Ministarstvo nije objavilo nijednu listu poslodavaca, iako bi do sada trebalo da ih je objavljeno čak šest. Kako odgovore Ministarstva nismo dobili, ne znamo ni da li je to u vezi sa promenom ministra, jer je Zoranu Mihajlović koja je uvela tu praksu zamenio na mestu ministra oktobra 2020. Tomislav Momirović.

Predsednik Samostalnog sindikata zaposlenih u građevinarstvu Saša Torlaković’ kaže za Danas da su liste poslodavaca koje je Ministarstvo objavljivalo bile „šminka“, jer onaj ko je na crnoj listi sutra može da otvori firmu na drugo ime i opet zbog veza koje ima dobija poslove.

„Kada bi se poštovala lista to bi nešto značilo, ali ovako ničemu ne služi. Skoro sam gledao kako je Miljković uzeo kamenolom, upropastio selo, a on je bio na crnoj listi i dobijao državne poslove. Eto primera kako te liste ničemu ne služe“, ističe Torlaković.

Situacija u građevinarstvu je loša već dugo, napominje on, a naši radnici odlaze u druge države da rade.
„Pojednostavljen je i ulazak za naše radnike u Rusiji i postavlja se pitanje zašto bi naši građevinci uopšte više radili u Srbiji. Pomaka nema, poslodavci koji dovode strane radnike dampinguju cene, niko neće da radi za 54.000 dinara visokorizičan posao i to po 12 sati dnevno. To nije 54.000 dinara za osam već za 12 sati“, naglašava Saša Torlaković, napominjući da bi bilo dobro da se nešto radi po tom pitanju, ali da se time niko ne bavi.