Već sad izvesno da je razorno nevreme nanelo štetu u milijardama dinara: Država dužna da pomogne stradalima u superćelijskim olujama

Tako je ministar za javna ulaganja Marko Blagojević istakao da je još uvek rano za procenu novonastale štete dodavši da će se predlog mera napraviti kada se sagleda šteta, prikupe izveštaji lokalnih samoupava i napravi procena efekata.

Sa druge strane, stručna javnost ističe da je već sad jasno da će šteta svakako biti velika, i to izražena u milijardama dinara samo u sektoru poljoprivrede, te da bi Vlada, kada je reč o dodeli pomoći postradalima, trebalo da obrati posebnu pažnju na siromašne opštine i seoska domaćinstva, naročito ona koji su usled nezapamćene oluje doživela stoprocentnu štetu.

U konkretnom slučaju najbolju zaštitu će imati građani kojima je imovina oštećena u nevremenu, a osigurani su od takvih rizika, te će im nadoknadu isplatiti osiguravajuća društva.

Ako je do štete došlo usled obaranja drveća sa javnih površina potrebno je da se oštećeni obrate komunalnim preduzećima, a ako su ona bila zasađena na privatnim posedima onda za naknadu treba da se jave vlasnicima tih parcela.

Da nadoknade štetu u slučaju materijalnih nepogoda dužne su i lokalne samouprave, dok država nije obavezna da isplaćuje odštetu, ali u slučaju da Vlada Srbije proglasi stanje elementarne nepogode postradalima mora da odobri adekvatnu pomoć.

Nakon što Vlada Srbije proglasi postojanje elementarne nepogode, donosi državni program pomoći i obnove. Nakon toga lokalne samouprave obrazuju komisije za procenu štete i objavljuje se javni poziv građanima da prijave nastalu štetu.

Dakle, građani prijavljuju nastalu štetu, a zatim na osnovu procene se dobija ili ne dobija pomoć države.

Ne postoji nadoknada štete kao takva, već državna pomoć u vidu bespovratnih sredstava građanima namenjenih obnovi oštećenih stambenih objekata.

Prema Zakonu o obnovi nakon elementarne i druge nepogode, građani koji su pretrpeli štetu, stiču uslov za dobijanje pomoći, međutim, potrebno je da se ispune određeni uslovi. Jedan od njih je da je nastala šteta neposredna posledica te elementarne ili druge nepogode, takođe i da je šteta prijavljena u skladu sa zakonom.

U Zakonu se navodi da pomoć može biti u vidu isplate određenog novčanog iznosa ili davanju određenih materijalnih dobara, bespovratno ili sa obavezom vraćanja, ili u vidu usluga.

Elementarnom i drugom nepogodom smatra se događaj uzrokovan dejstvom prirodnih sila ili ljudskom aktivnošću, koji prekida normalno odvijanje života u meri koja prevazilazi redovnu sposobnost pojedinca i lokalne zajednice da se oporave bez pomoći države i prouzrokuje materijalnu štetu koja je veća od 10 odsto budžeta jedinice lokalne samouprave.

Izuzetno, Vlada može proglasiti neki događaj za elementarnu i drugu nepogodu i odlučiti o državnoj pomoći i kada je prouzrokovana šteta manja od 10 odsto budžeta jedinice lokalne samouprave, kada za to postoje posebno opravdani razlozi, a na predlog Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima.

Advokat Branko Pavlović kaže za Danas da bi država, s obzirom na jačinu oluje i obim materijalne štete koju je nanela, trebalo u potpunosti da pokrije troškove njene sanacije u siromašnim opštinama bez obzira da li je ona veća ili ne od 10 odsto budžeta te lokalne samouprave.

-Naime ne može Vlada Srbije da očekuje da opštine koje nemaju novca za tako nešto pokriju troškove oštećenima iz svog budžeta. Potpuno je jasno da u tim slučajevima pomoć mora da bude odobrena iz državne kase i u njoj uvek treba da bude dovoljno sredstava za rešavanje takvih i sličnih problema – navodi naš sagovornik.

On dodaje da će građani koji su osigurani od elementarnih nepohoda štetu nanetu svojoj imovini namiriti preko kasko osiguranja, a da oni koji nisu osigurani odštetu treba da traže od komunalnih preduzeća.

-Shodno tome građani ne bi trebalo da se tim povodom obraćaju samo preduzećima pod ingerencijom lokalne samouprave već to treba da čine kada je reč i o onima kojima rukovodi država. Naime, ako je oštećenje na imovini nastalo od udara drveta potrebno je tužiti sva ona preduzeća koja su zadužena za bavljenje tom oblašću. Konkretno, naknadu treba zatražiti i od “Srbijašuma” kao i od opštinskog “Zelenila”. Često takve institucije prebacuju odgovornost s jedne na drugu kako ne bi morale da isplate odštetu te je najbolje tužiti ih sve. Pa neka one između sebe vide čija je odgovornost i ko je dužan da isplati nadoknadu – objašnjava Pavlović.

Agroekonomista Milan Prostran kaže za Danas da je očigledno da je poljoprivreda pretrpela veliku štetu usled dejstva superćelijskih oluja i da se već sad može konstatovati da će ona biti izražena u milijardama dinara.

– To je svakako veliki udarac na agrarni sektor naše zemlje i potrebno je da država pomogne kako bi se poljoprivrednici oporavili od njega. Oluje su delovale na području cele zemlje, a najviše su stradale oblasti u Vojvodini, Mačvi kao i u Šumadiji. U pojedinim poljoprivrednim domaćinstvima šteta je stoprocentna. Najviše su stradali zasadi soje, suncokreta, kukuruza kao i kasnog voća – navodi naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, država bi u komisije koje će se baviti pitanjem dodeljivanja pomoći domaćinstvima koja su pretrpela štetu usled elementarne nepogode trebalo da imenuje eksperte koji imaju kapacitet da utvrde njene stvarne razmere.

– Ono što je izuzetno važno je da dodeljivanje pomoći usledi brzo kako bi poljoprivrednici mogli da se oporave od načinjene štete. Inače, pored te vrste pomoći država bi trebalo da deluje i na druge načine i tako pomogne oštećenima. Primera radi, svim domaćinstvima čija su imanja nastradala u oluji bi trebalo omogućiti odlaganje plaćanja poreskih obaveza, a onima na kojima je šteta stoprocentna osloboditi njihovog izmirivanja. Takođe, jedna od mera pomoći mogla bi da bude i oslobađanje obaveze plaćanja zakupa poljoprivrednog zemljišta u vlasništvu države, a koje poljopivrednici koji su doživeli štetu koriste – zaključuje Prostran.