Prilagođavanje sistema tržišnog nadzora u Srbiji zahtevima Evropske unije trebalo bi da omogući veću sigurnost potrošača i povećanje konkurentnosti domaćih proizvoda. O tome je bilo reči na jučerašnjem Samitu tržišnog nadzora, koji je organizovalo Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine Srbije i EU projekat „Jačanje sistema tržišnog nadzora u Srbiji za neprehrambene i prehrambene proizvode – MSS“, gde su predstavnici poslovne zajednice i organizacija potrošača govorili o do sada realizovanim fazama.
Uklapanje sistema tržišnog nadzora podrazumeva najpre harmonizaciju sa evropskim zakonodavstvom, što je prema rečima Tatjane Matić, državne sekretarke u Ministarstvu trgovine, veliki posao koji podrazumeva usklađivanje hiljada stranica propisa o bezbednosti proizvoda.
– Cilj je uspostaviti efikasan tržišni nadzor uz minimalno opterećivanje privrede, i što je jako bitno, koordiniran sistem sa jedinstvenim pristupom, za razliku od dosadašnjeg. Takav sistem će osigurati niže cene i povećanje konkurentnosti domaćih proizvoda, ali i fer konkurenciju, zaštitu i poverenje potrošača – istakla je Matićeva. Ona je dodala da i privredni subjekti moraju preuzeti odgovornost za proizvode koje plasiraju na tržište.
Šef odeljenja za projekte Delegacije EU u Srbiji Hoze Gomez rekao je da je nadzor tržišta „kamen temeljac“ zajedničkog tržišta EU, kao i da je značajna zaštita od onih koji ignorišu i krše pravila poslovanja. Još jedna novina je formiranje informacionog sistema, odnosno zajedničke baze podataka, kaja će omogućiti brzu i efikasnu razmenu informacija između svih tela, čime će biti otklonjen jedan od najvećih nedostataka domaćeg nadzora. U okviru prilagođavanja tržišnog nadzora organizovane su i stručne obuke koje je do sada prošlo 470 tržišnih inspektora.
U Srbiji se od polovine prošle godine sprovodi Projekat jačanja sistema tržišnog nadzora, u koji je EU uložila 2,5 miliona evra, dok naša zemlja učestvuje sa 350.000 evra.
Neispravna roba
Najviše neispravnih proizvoda u protekle dve godine u EU došlo je iz Kine, čak 59 odsto, dok su srpski proizvodi bili na drugom mestu, sa 23 procenta u 2010. i nešto manje, 17 odsto u 2011. Kineska roba i ove godine drži rekord u neispravnosti, sa čak 71 odsto učešća, a interesantan je podatak da je više od 14 procenata takve robe 2012. stiglo iz Irske.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
