Veća briga o ledinama nego o firmama

Najava sindikalne borbe „svim sredstvima“ usledila je nakon nedavnih izjava pojedinih gradskih i stranačkih funkcionera, na čelu sa zamenikom gradonačelnika Ljubivojem Slavkovićem (SNS), da u krugu devastirane EI ne bi trebalo formirati Tehnis, tim pre što je još jedan Naučno- tehnološki park planiran i na lokaciji tehničkih fakulteta u Nišu. Vlada je, inače, donela odluku o formiranju Tehnisa u krugu EI Holdinga još jula 2009. Za bezmalo četiri godine na terenu ništa nije urađeno, a u vreme najava nove vlade o reindustrijalizaciji Srbije, posebno njenog najnerazvijenijeg dela – juga zemlje – stigle su i ocene da bi trebalo odustati od ideje o Tehnisu.

– Odustajanje bi odgovaralo pojedinim kriminalno-interesnim grupama. Stečaj EI, koja je godinama u restrukturiranju, umesto formiranja parka „zatrpao“ bi njenu veliku pljačku. Stečaj bi odgovarao i onima koji su privatizovali neka preduzeća EI ili su zakupili naše objekte, jer bi znatno pojeftinili poslovni prostor i imovina. On bi odgovarao i pojedinim političarima koji u tome imaju lični interes. Ali, on ne bi odgovarao preostalim radnicima EI, privredi i samom gradu, kaže predsednik JSO EI.

On kaže da su o najnovijem razvoju situacije JSO i Industrijski sindikat EI pisanim putem obavestili predsednika Tomislava Nikolića, premijera Ivicu Dačića i vicepremijera Aleksandra Vučića. Pre godinu i po dana pisali su i ministru Mlađanu Dinkiću tražeći reindustrijalizaciju Niša i juga Srbije. Tada su naveli da je EI Niš, mada na prvi pogled devastirana, jedno od najboljih mesta za to. Naveli su da imaju aerodrom i auto-put u blizini, još uvek vrednu imovinu u Nišu i Beogradu, objekte i infrastrukturu koji bi uz manju rekonstrukciju bili pogodni za proizvodnju, kao i da nisu prezaduženi, već „imaju“ 152 miliona dinara na žiro-računu Agencije za privatizaciju, koje, doduše, ne mogu da koriste. „Danas smo, međutim, po pitanju reindustrijalizacije veoma skeptični“, kaže Jovanović.

I Miodrag Ranđelović, predsednik Saveza samostalnih sindikata grada Niša, iznosi sličnu ocenu. Kaže da je krajnje vreme da se sa ideja pređe na dela. Narodu je dosta lepih verbalnih obećanja, a da pritom živi sve teže. U Nišu je od početka godine još dve hiljade radnika ostalo bez posla, tako da se broj nezaposlenih na evidenciji Fonda za zapošljavanje popeo na skoro 40.000.

– Niš je bio koncipiran kao veliki industrijski centar, a EI ili MIN kao mali industrijski gradovi. Ako Vlada zaista hoće reindustrijalizaciju, zašto to ne radi u EI ili MIN, već se investitori vode na gole livade i daju im se izuzetno velike subvencije za nova radna mesta, što sve ozbiljno poskupljuje proces. Zašto postojeće domaće firme ne dobijaju značajne subvencije, već ih dobijaju uglavnom strani investitori? Zašto država ne podstiče izvoz postojećih firmi? Zašto se ozbiljno ne podstiče poljoprivreda, koja jeste naša velika šansa, pita Ranđelović i dodaje da bi, recimo, uz malo veću brigu države, Niška pivara „mogla da počne da radi za pet dana“, i to ne samo da pravi pivo, već i da flašira vodu za svetsko tržište. A ona tone, jer je uhapšen Jovica Stefanović Nini, čovek koji ju je kupio u privatizaciji u organizaciji države. I niški Jastrebac tavori, a „već danas bi mogao da počne da proizvodi pumpe“. Vagonka MIN i Lokomotiva MIN su, doduše, nedavno dobile da rade posao za državu, ali su morale da podnesu bankarske garancije za to, iako su posle neuspelih privatizacija u državnom vlasništvu.

Šest „zdravih“ firmi za Naučnotehnološki park

Prema odluci prethodne vlade, Grad Niš bi trebalo da ima 51 odsto, a država 49 odsto vlasništva u Tehnisu. Mada su sindikati tražili da u park uđe svih 17 neprivatizovanih preduzeća iz sastava EI, Vlada je odlučila da bi trebalo da ga čini ukupno šest „zdravih“ firmi i Holding EI. I prethodna gradska vlast podržala je ovakvo rešenje. Prema podacima sindikata, u EI danas radi oko 200 radnika, a u privatizovanim preduzećima u krugu ovog holdinga – oko 1.500. U vreme najvećih poslovnih uspeha EI tokom osamdesetih u EI je radilo više od 25.000 ljudi.