Veća pravna sigurnost olakšava finansiranje investicija

Kako rešiti ovaj problem pitanje je na koji su pokušali da odgovore bankari na Kopaonik biznis forumu. Prema rečima Nikole Vuletića, predsednik IO Unikredit banke pravo vreme je da se razmišlja o dinarizaciji.

„Nalazimo se u dobrom ekonomskom ciklusu, imamo makroekomsku i deviznu stabilnost. Za dalji rast neophodno je da se bavimo dinarizacijom. Banke se finansiraju ili iz svog kapitala koji je dinarski ili iz dinarskih depozita privrede. Nažalost, mali procent depozita stanovništva je u dinarima. A treba reći da deviznim dugom gubimo i deo suvereniteta“ – ocenio je Vuletić.

On je rekao da je bankama potrebno dugoročno dinarsko fundiranje na pet ili 10 godina, kako bi banke našle dugoročne dinarske izvore finansiranja.

Takođe, pozvao je na hitno regulisanje katastarskog sistema, jer “sada i po šest meseci ili godinu dana čekamo rešenja o upisu hipoteka uz rizike koji iz toga mogu da proisteknu”.

Slavica Pavlović, predsednica IO Eurobanke istakla je važnost izvoza za ekonomiju i primetila da imamo veliki deficit platnog bilanca zbog jakog dinara koji destimuliše izvoz.

“Problem izvoza je to što se zasniva na par velikih igrača – Fijat, Hestil, RTB. Bilo kakvo pomeranje u njihovoj oblasti ima veliki efekat na ceo izvoz. Moramo da ojačamo MSP i privatne investicije, da i bankari preuzmu veći rizik i podrže de investicije, a za to je potrebno adekvatno poslovno okruženje, efikasno sudstvo, zaštita privatne svojine”, poručila je ona.

Predrag Milenović, član IO Inteze ocenio je da bi mala i srednja preduzeća trebalo da iskoriste najniže kamatne stope u istoriji da unaprede svoje poslovanje.”Problem je što 90 odsto duga naših klijenata dolazi od bankarskih kredita. U EU je 75 odsto,  u SAD 55 odsto. Od nas se očekuje više nego što možemo da isporučimo. Ne možemo da zadovoljimo sve potrebe klijenata ako nema alternativnih izvora finansiranja. Najalvjeni su preduzetnički fondovi, kao i regulativa za mikrofinansijke institucije”, rekao je Milenović naglašavajući da je izloženost javnost sektora prema domaćim poslovnim bankama smanjena za 25 odsto.