Veće plate znače manje investicija

Ali ono što će biti usvojeno rebalansom mahom je već potrošeno (ili će biti u preostalih mesec i po dana ove godine), a još važnije je što nas uskoro čeka i budžet za narednu godinu.

Prema rečima ministra finansija Siniše Malog, deficit budžeta u 2021. će, uz dogovor sa MMF-om, biti tri odsto BDP-a.

S druge strane Fiskalni savet preporučuje da se ide na deficit od dva odsto BDP-a uz mogućnost kasnije dodatne potrošnje ukoliko sledeće godine bude potrebno do 2,5 odsto BDP-a.

Visina deficita u narednoj godini je važna, jer će nakon ovogodišnjeg deficita javni dug dostići nivo od oko 60 odsto BDP-a.

Predstavnici vladajuće administracije često pominju ovu granicu od 60 odsto kao jedan od mastrihtskih kriterijuma kojim su ograničeni deficiti članica evrozone (u normalna vremena), ali za razvijene zemlje Zapadne Evrope i zemlje u razvoju ne važe isti aršini.

Naime, Srbija na svoj javni dug plaća kamatu dvostruko veću nego bogate zemlje iako je njihov dug u odnosu na BDP znatno veći.

Ministar Mali je gostujući na javnom servisu juče branio odluku da se isplati po 100 evra rečima da je to opravdano ne samo ekonomski, već i psihološki jer je ljudima u pandemiji pokazano da je država tu za njih.

„Smatram da je isplata 100 evra građanima bila opravdana, ne samo ekonomski već i zato što smo pomogli ljudima kada je krenula pandemija. Taj novac nam se vratio u ekonomiju i kroz PDV i stvorio tražnju, omogućio da se ne zatvaraju fabrike, a još važnije, psihološki smo prikazali da kad je kriza, država je tu“, istakao je Mali.

Za sledeću godinu on je najavio pored deficita od tri odsto BDP-a i „rekordan iznos za kapitalne investicije“, što uključuje početak izgradnje komunalne infrastrukture u 70 opština.

Za Pavla Petrovića, predsednika Fiskalnog saveta razlika između dva i tri odsto BDP-a u deficitu budžeta u sledećoj godini nije velika, a posledica je pre svega procene privrednog rasta u 2021. godini, s obzirom da je ministar finansija pomenuo rast od šest odsto.

„Naš pristup je konzervativniji. Mi preporučujemo da se ne ide sa tako visokim procenama privrednog rasta u sledećoj godini, već da se računa sa rastom od četiri odsto. Sa takvim rastom, deficit od dva odsto BDP-a bi značio smanjenje javnog duga u sledećoj godini. Takođe smo rekli, ako bi bilo novog udara pandemije u sledećoj godini, da je u redu povećati deficit zbog toga. Ali nismo da se sad poveća taj deficit pa da se ta sredstva ne odliju na drugu stranu. I deficit od tri odsto BDP-a uz rast od šest odsto takođe znači smanjenje odnosa javnog duga prema BDP-u. Samo velika je neizvesnost i sledeće godine može se desiti i da bude toliki rast, ali može biti i dva odsto“, objašnjava Petrović.

U svakom slučaju pred vladom je veliki posao smanjenja deficita sa skoro devet na tri odsto BDP-a.

Uz to, neke obaveze su već preuzete, na primer povećavaju se penzije za 5,9 odsto u skladu sa zakonom, a takođe se očekuje i rast kamata zbog povećanja javnog duga.

Takođe, preporučuju iz Saveta ne bi trebalo štedeti na javnim investicijama.

Tu se dolazi do plata u javnom sektoru, čiji rast Mali najavljuje (mada ne otkriva za koliko), dok Fiskalni savet upozorava da one ili treba da budu zamrznute ili da rastu najviše do nivo inflacije, što znači do dva odsto.

„Moguće je da plate idu gore i preko dva odsto, ali bi to značilo povećanje deficita ili smanjenje javnih investicija. Da podsetimo da smo mi već u 2020. ušli sa povećanjem plata u javnom sektoru od 10 odsto, što je bilo preterano jer je planiran nominalni rast BDP-a od oko šest odsto. A umesto toga povećanje plata je isplaćeno, a mi imamo realni pad od oko 1,5 odsto ili sa inflacijom nominalno BDP oko nule zbog čega je udeo plata u BDP-u preskočio granicu normalnog“, upozorava Petrović.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu takođe kaže da što se tiče plata u javnom sektoru, one ne bi smele da rastu više od inflacije i ukazuje da su već sada one znatno više nego u privatnom sektoru.

„U ovoj godini plate u privatnom sektoru nisu rasle, a verovatno neće ni u sledećoj. Već sada je velika razlika u visini plata i neopravdano je još povećavati“, ocenjuje Arsić dodajući da je deficit od tri odsto sledeće godine dobro odmeren jer znači stagniranje duga. On pozdravlja i najavu ministra finansija da će sledeće godine biti velikog povećanja investicija.