Veće zarade ključni razlog za povratak na rad u inostranstvu

Iako su mnogi od naših radnika zaposlenih u inostranstvu ostali bez posla u zemljama u kojima borave zbog pandemije, te da su njihovi troškovi za smeštaj i hranu veći nego u Srbiji, jedini razlog njihovog povratka u zemlju je bila mogućnost jeftinijeg lečenja u slučaju potrebe u našoj zemlji.

Međutim, čim se granice ponovo otvore većina njih će se vratiti na rad u inostranstvo kako bi obezbedili egzistenciju svojim porodicama.

Struka ne vidi adekvatan način kojim bi se kroz paket za nova radna mesta čije obelodanjivanje za desetak dana najavljuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić, građevinski radnici, oni zaposleni u prerađivačkoj industriji, sektoru usluga i drugi mogli zadržati u zemlji, s obzirom da su zarade na zapadu znatno unosnije.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže za Danas da je uglavnom reč o nekvalifikovanoj radnoj snazi koja je otišla jer nije mogla da nađe posao u Srbiji a dodatni motiv je taj što u inostranstvu mogu da ostvare znatno veće zarade nego kod kuće.

– Smatram da država nema dovoljno sredstava koja bi mogla da upotrebi da zadrži tu radnu snagu u Srbiji. Takođe postavlja se pitanje zbog čega bi država selektivno pomagala samo radnike koji su se vratili iz inostranstva a ne i one koji nisu napuštali Srbiju ali su bez posla. Što bi država povratniku pomagala da razvije posao u poljoprivredi primera radi a istovremeno ne bi pomogla i druge poljoprivrednike. Jednostavno, odlazak radne snage u inostranstvo je stvar tržišnih odnosa i u to država ne bi trebalo da se meša na bilo koji način – navodi Savić.

Naš sagovornik ističe da su povratnici u Srbiju došli zbog „više sile“ to jest pojave pandemije korona virusa i da nisu ni imali želju da za stalno ostanu ovde.

– Zato očekujem da će se oni čim se steknu uslovi za to vratiti u zemlje iz kojih su došli, odnosno u kojima su na privremenom radu. Radnici sa naših prostora su veoma zanimljivi za zapadna tržišta jer kako to u Nemačkoj privrednici vole da kažu nemaju formalno obrazovanje ali umeju da dobro rade posao zbog koga su angažovani. Shodno tome, posla za njih će na zapadu biti i dalje a suma koju mogu zaraditi je veća nego u Srbiji što će ih motivisati na odlazak – navodi Savić.

Potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić kaže za Danas da kada je reč o građevinskim radnicima iz Srbije u inostranstvo odlaze oni koji nemaju kvalifikacije.

– Visokokvalifikovani radnici u građevinskoj industriji i ovde mogu da zarade dobre plate u visini od 1.800 do 2.000 evra ali nekvalifikovani radnici imaju niska primanja te su prinuđeni da odlaze na rad u inostranstvo kako bi zaradili. Oni su sada u Srbiji zbog situacije sa korona virusom. S obzirom da je reč o sezonskim radnicima oni će čim se steknu uslovi ponovo pohrliti u zemlje iz kojih su došli na privremeni rad u njima – objašnjava Rodić.

Prema njegovim rečima, država ako želi da te ljude zadrži u zemlji, mora omogućiti više posla i bolju poziciju za domaću građevinsku operativu.

– To znači da država mora da daje domaćim građevinskim firmama da budu nosioci poslova koji se realizuju. Na taj način bi domaće građevinske firme zarađivale više, sticale reference da budu angažovane kao izvođači u inostranstvu, što se dobro plaća i imale mogućnost da zaposle veći broj radnika za koje bi mogle da izdvoje veće plate. Na taj način bi se građevinski radnici u većem broju odlučivali da ostanu u zemlji odakle su i da u njoj obezbeđuju svoju egzistenciju – konstatuje Rodić.

Ekonomista Milan R. Kovačević ističe da na odlazak ljudi iz Srbije na rad u inostranstvo ne utiče samo činjenica da tamo mogu više da zarade već i neuređen poslovni ambijent u našoj zemlji.

– Ako želi da razvije privredne aktivnosti i omogući veće zapošljavanje u zemlji, država mora da prestane sa besmislenim davanjem novca velikim kompanijama kroz subvencije koje ne proizvodi očekivane rezultate. Takođe trebalo bi da prestane sa politikom nerealnog rasta plata u javnom sektoru. Privatni sektor, naročito mala i srednja preduzeća ne bi trebalo sputavati kroz nametanje niza parafiskalnih nameta koji onemogućavaju normalno poslovanje. Sve su to faktori koji preovlađujuće deluju na odliv radne snage iz Srbije – smatra naš sagovornik.

Željko Veselinović, predsednik Udruženih sindikata Srbije „Sloga“, kaže za Danas da vlast obećanjima o zaposlenju za povratnike iz inostranstva pred izbore pokušava da ih odobrovolji kako bi zaboravili na to da su bili proglašeni glavnim krivcem za izbijanje epidemije korona virusa u Srbiji.

– Sećamo se svi šta su tada zvaničnici govorili o tim našim sugrađanima i kako su ih optuživali da su doneli korona virus u Srbiju. Sad su se stvari promenile jer treba ići na izbore a svi ti ljudi imaju naše državljanstvo i mogu da glasaju. Shodno tome usledila su i nerealna obećanja i prazne priče o tome kako vlast brine o našim gastarbajterima, kako želi da oni ostanu ovde i da im nađe dobro plaćen posao. Ništa od toga neće biti i reč je samo o jeftinom marketingu – ističe Veselinović.

On dodaje da će zbog praznih predizbornih obećanja vlasti nekvalifikovani građevinski ali i drugi radnici angažovani uglavnom na fizičkim poslovima morati da odu na rad u inostranstvo kako bi prehranili svoje porodice.

– Jedini način da se zadrže ljudi u Srbiji je da im se obezbedi posao i pristojne plate. To se neće desiti jer vlasti vode nakaradnu politiku u kojoj subvencionišu iz budžeta strane poslodavce umesto da podstaknu proces reindustrijalizacije, što bi omogućilo privredni preporod, odnosno zapošljavanje i ostanak radne snage u Srbiji – zaključuje Veselinović.