Veći izvoz čelika u EU smanjuje ponudu na domaćem tržištu? 1foto EPA-EFE/FRIEDEMANN VOGEL

Iako su Srbiji povećane kvote za izvoz čelika u zemlje Evropske unije diskutabilno je da li naša zemlja može da poveća svoju prodaju na tom tržištu jer postoje poteškoće u snabdevanju gvožđem i koksom iz Ukrajine a to bi moglo da dovede i do manje ponude na domaćem tržištu, saznaje Danas u Privrednoj komori Srbije.

Evropska komisija je u sredu donela Uredbu kojom je izvršena preraspodela kvota za uvoz čelika u EU, dosad namenjenih Rusiji i Belorusiji, zemljama koje su pod sankcijama Zapada zbog vojne intervencije Moskve u Ukrajini. Na taj način Srbiji su za 30 odsto povećane kvote za izvoz pojedinih vrsta čelika. Odluka je doneta nakon što je Evropska unija zabranila uvoz čelika iz Rusije i Belorusije na njenu teritoriju.

U prošloj godini iz Srbije je u zemlje Evropske unije izvezeno 416,6 hiljada tona takoznavnog topljovaljanog čelika u vrednosti od oko 381 milion evra,16,4 hiljade tona šavnih cevi vrednih više od 20 miliona evra, 19,4 hiljade tona toplovaljanih šipki u koturovima u vrednosti od oko 13,8 miliona evra i 19,9 hiljada tona čeličnih šipki za armiranje betona čija je cena koštanja bila oko 13,1 milion evra.

Shodno tome, u javnosti se spekuliše da li bi i u kom procentu kineska kompanija HBIS grupa mogla da poveća izvoz iz Železare Smederevo čiji je vlasnik od 2016. godine. Pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije Bojan Stanić kaže za Danas da povećanje kvote može imati pozitivan efekat na domaću industriju čelika u vidu povećanja izvoza u narednom periodu, međutim pitanje je u kolikoj meri je to moguće ostvariti zbog određenih faktora.

– Postoje poteškoće u snabdevanju inputima za proizvodnju koji su ranije dolazili iz Ukrajine kao što je ruda gvožđa ili koks. Ono što jeste rizik je to da ukoliko bi se sada povećao izvoz zahvaljujući novim kvotama, bila bi manja ponuda na domaćem tržištu što bi uticalo na dalji rast cena repromaterijala za metaloprerađivačku industriju. O samoj snabdevenosti kompanije HBIS grupe i njihovim poslovnim planovima ne možemo iznositi pojedinosti, osim da je u pitanju velika kompanija, jedan od vodećih proizvođača u oblasti metalurgije na globalnom tržištu, koja ima pristup alternativnim tržištima, ali i kapacitet da poveća ponudu u skladu sa svojom poslovnom strategijom – navodi naš sagovornik. Prema njegovim rečima, hipotetički se može povećati izvoz čelika iz Srbije u zemlje Evropske unije nakon povećanja kvoti ali da to zavisi od snabdevenosti sirovinama za povećanje proizvodnje.

– S obzirom na rast tražnje na evropskom tržištu, moguće je da to povećanje bude oko 20 odsto, s tim da je to vrlo okvirna procena na osnovu dosadašnjih trendova – ističe Stanić.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže za Danas da HBIS u smederevskoj železari ostvaruje dovoljnu proizvodnju koja mu pruža mogućnost da poveća svoje isporuke iz Srbije u zemlje Evropske unije. On pak očekuje da će naša zemlja povećane kvote za izvoz čelika u Uniju imati samo u kratkom vremenskom periodu.

– Čim se završi kriza zbog rata u Ukrajini, Rusiji i Belorusiji će Brisel odmah vratiti kvote koje su te dve zemlje imale što onda znači da će one koje važe za Srbiju biti smanjenje. Jednostavno povećanje kvota našoj zemlji nije dodeljeno iz ekonomskih već političkih razloga. Ovakav potez Srbiju dovodi u nezavidnu situaciju u odnosu na Rusiju. Postavlja se pitanje da li zbog kratkotrajne koristi Srbija može da izgubi na duže staze kada je reč o ekonomskim odnosima sa Rusijom. Stoga mislim da bi zvanični Beograd trebalo da pošalje poruku Moskvi da su veće kvote za proizvode od čelika prihvaćene iz ekonomskih razloga a nikako zbog politike – kaže Savić.

Željko Veselinović, predsednik Udruženih sindikata Srbije „Sloga“, koji je svojevremeno bio zaposlen u Železari Smederevo, kaže za Danas da bi ta fabrika svakako trebalo da prihvati veće kvote ako može da ih ispuni ali da to državi i radnicima neće doneti naročitu korist.

– U slučaju da Železara poveća svoje kapacitete, a trenutno su oni na nivou od 90 odsto, i da proizvede dodatne količine čelika i proda ih na tržištu zemalja Evropske unije jedinu pravu korist od toga bi imao kineski poslodavac a ne njeni zaposleni. Bez obzira što bi mu zarada bila veća HBIS zbog toga ne bi povećao plate radnicima. Kakav god proizvodni rezultat da postigne kineski poslodavac plate u Železari ne podiže. Ni država neće imati naročite koristi od toga. Naime, smederevska železara je u stranom vlasništvu, što znači da bi najveći deo prihoda od veće prodaje u EU otišao iz zemlje u Kinu. Kada se sve nabrojano uzme u obzir jasno se može konstatovati da povećanje kvota za Srbiju neće dovesti do realnog benefita za njene građane – zaključuje naš sagovornik.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari