Veći minimalac o trošku države

Prošle godine, na predlog sindikata, koji je prihvatio ministar rada Zoran Đorđević, u naredne tri godine, dakle do 2021. godine minimalna zarada trebalo bi da dostigne minimalnu potrošačku korpu. Sudeći prema odlučnosti sindikata da izguraju ovu ideju i čini se nepopustljivošću poslodavaca da ne snose taj trošak, povećanje minimalca za 40 do 45 odsto u naredne dve godine će onda morati da snosi država.

Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije i Zoran Stojiljković, predsednik UGS Nezavisnost, dva reprezentativna sindikata složni su u nameri da izguraju ideju o izjednačavanju minimalne zarade i minimalne potrošačke korpe.

“Prošle godine smo se oko toga dogovorili i ministar je na konferenciji za novinare javno to podržao. Da bi to dostigli, ove godine bi trebalo da se poveća minimalac za 15 do 20 odsto, na više od 30.000 dinara“, ocenio je Orbović.

Stojiljković je još precizniji i ističe da bi u septembru trebalo da se minimalac za narednu godinu poveća na 33.000-34.000 dinara što bi bila garancija da će se zacrtani cilj ispuniti.

“Dostizanje minimalne potrošačke korpe je ostvarivanje minimuma egzistencije i prihvatljivo je samo ono što će nas dovesti do toga. Pored šest kriterijuma za određivanje minimalne zarade držimo se i još dva, činjenice da imamo masovno pražnjenje zemlje od kvalifikovanih ljudi i da je svima jasno da su plate niske. Drugo je to što ide predizborna godina, a i sam predsednik je govorio da će minimalac biti 30.000 dinara”, poručio je Stojiljković uz objašnjenje da se zalažu da minimalna zarada dostigne minimalnu potrošačku korpu zato što to omogućava preživljavanje porodice. On očekuje i da će poslodavci odustati od zahteva da se minimalac poveća samo za rast BDP-a jer su svesni da su plate niske, ali i zato što bi država trebalo da im kompenzuje to povećanje.

Nebojša Atanacković koji je u Socioekonomskom savetu ispred Unije poslodavaca Srbije, upozorava da opterećivanje privrede više nego što može da izdrži nema logike i da najviše što mogu da ponude je realni rast BDP-a (procena je četiri odsto za 2020. godinu) uvećana za inflaciju (očekuje se oko dva odsto).

“Nismo spremni na više od toga. Ako nam ministarstvo finansija kompenzuje za preko tih šest odsto nemamo ništa protiv. Može i minimalna zarada u visini minimalne korpe, ali ne preko leđa privrede. Ako razmišljate o budućnosti i visokim stopama rasta ne možete tolike troškove da im natovarite”, izričit je Atanacković.

On kaže da je pretprošle godine tadašnji ministar Vujović pristao da poveća neoporezivi deo zarade sa 11.700 na 15.000 dinara, da poslodavci prihvate povećanje minimalca. Prošle godine je ministar Siniša Mali pristao da ukine naknadu za nezaposlenost od 0,75 odsto kao nadoknadu za povećanje minimalne zarade, a “videćemo šta će biti ove godine”.

“Kada se poveća minimalna zarada skoro sve zarade se povećavaju. Ako povećam plate za 10 odsto, da li to znači da će mi sledeće godine i prihodi rasti za 10 odsto. Ne. Zato tražimo da nam se smanje porezi i doprinosi na zarade, a to će imati i pozitivan efekat da će više ljudi prijavljivati zaposlene na pun iznos zarade”, poručuje Atanacković.

Prema poslednjim podacima Ministarstva trgovine, minimalna potrošačka korpa u aprilu iznosila je 37.453 dinara, dok je minimalna zarada za ovu godinu 27.000 dinara. Ukoliko bi minimalna potrošačka korpa pratila inflaciju koja bi u naredne dve godine trebalo da prema projekcijama NBS iznosi oko dva do tri odsto godišnje, to znači da bi 2021. godine minimalna potrošačka korpa mogla da iznosi oko 39.500 dinara. To opet znači da bi minimalac u naredne dve godine da bi se izjednačio sa korpom trebalo da se poveća za 40 do 45 odsto. Otuda i sindikati nameravaju da traže da u narednoj godini minimalna zarada bude povećana za dvadesetak odsto, na 33.000 do 34.000 dinara, da bi uz još jedno takvo povećanje 2020. dostigli cilj. Ako uzmemo u obzir procene da u Srbiji oko 350.000 ljudi prima minimalac, država bi trebalo da u narednoj godini smanji opterećenja privredi za oko dve milijarde dinara ili oko 16 miliona evra.