Veći pad ove godine, brži rast sledeće

Procene međunarodnih finansijskih institucija se razlikuju i to značajno.

Svetska banka je u prekjuče objavljenim prognozama globalnog rasta ocenila ovogodišnji pad BDP-a Srbije na 2,5 odsto, dok je u majskim prognozama Evropska komisija ocenila značajno veći pad koji iznosi 4,1 odsto.

Negde između se nalazi prognoza MMF-a o padu u ovoj godini od tri odsto i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) od 3,5 odsto.

Međutim, prognoza ekonomskih dešavanja samo u jednoj, 2020. godini ne daje pravu sliku ekonomskog efekta pandemije.

Naime, od kratkoročnog efekta krize važnije je kada će se ekonomija vratiti na pretkrizne staze. Iako je Svetska banka dala najoptimističniju prognozu za ovu godinu, ako se pogleda procena rasta u sledećoj, vidi se da je to u stvari najpesimističnija opcija.

Naime, Svetska banka u svom izveštaju prognozira rast za Srbiju u 2021. godini od četiri odsto, što je najmanje od svih međunarodnih finansijskih institucija.

Međunarodni monetarni fond je u svom aprilskom izveštaju o globalnoj ekonomskoj situaciji Srbiji dodelio mogućnost rasta u narednoj godini od čak 7,5 odsto.

I dok bi dvogodišnji rezultat po prognozi MMF-a iznosio čak 4,4 odsto, u slučaju Svetske banke to bi bilo svega 1,46 odsto.

Prema projekciji Evropske komisije Srbija bi zabeležila dvogodišnji rast od 1,9 odsto, dok EBRD očekuje da će na kraju 2021. BDP biti za 2,4 odsto veći nego dve godine ranije, pre izbijanja pandemije.

U svakom slučaju Srbija će, prema projekciji Svetske banke, biti jedna od retkih zemalja u regionu, pa i u Evropi koja će već u 2021. godini vratiti BDP na nivo iz 2019. godine. U regionu, Svetska banka ovo prognozira samo još Albaniji i S. Makedoniji.

Međutim, uz svaku projekciju stoje ograde da se radi o najneizvesnijoj situaciji do sada i da ta neizvesnost utiče i na preciznost procena.

Stručnjaci iz specijalizovanog makroekonomskog izdanja Kvartalni monitor koji izdaje Fond za razvoj ekonomske nauke, ocenjuju da bi pad ekonomske aktivnosti u 2020. godini mogao da iznosi tri odsto, dok bi oporavak u narednoj godini bio na nivou od četiri do pet odsto.

„Mnogo je faktora koji utiču na ekonomsku aktivnost i mnogi od njih nisu pod kontrolom ekonomske politike. Ne zna se kako će teći oporavak naših najvažnijih trgovinskih partnera, ne zna se da li će biti i kakav će biti drugi talas epidemije i da li će i kakve mere biti primenjene ako ga bude. Čini mi se da je projekcija Svetske banke najrealnija, a ona je i poslednja i ima najsvežije podatke. Svaka sledeća projekcija biće bliža stvarnom stanju“, napominje Milojko Arsić, glavni urednik KM i profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Prema njegovim rečima neke delatnosti će se oporavljati brže neke sporije, ali ako bismo u drugoj polovini sledeće godine dostigli nivo privredne aktivnosti od pre krize to bi bio solidan rezultat.

„Proizvodnji trajnih potrošnih dobara, kao što su automobili, kućni uređaji, nameštaj biče potrebno i godinu dana da dođe do oporavka. Ljudi će se uzdržavati od potrošnje, a preduzeća od investicija i to će produžiti oporavak tako da će izgledati kao latinično slovo U. U početku je izgledalo da bi to moglo da izgleda kao slovo V, ali epidemiološke mere su bile jače i trajale duže nego što se očekivalo. One su verovatno uticale da epidemija bude blaža, ali je to imalo veći efekat na ekonomiju“, ocenio je Arsić.

Jedan od najteže pogođenih sektora je turizam, a Arsić ističe da je verovatno da će ukupna potrošnja građana Srbije na turizam biti manja nego prošle godine, jer oni koji su primali minimalac će se verovatno uzdržati od putovanja, a i u malim preduzećima će vladati neizvesnost u poslovanju.

Na neizvesnost faktora koji određuju ekonomsku aktivnost ukazuje i ekonomista Saša Đogović, upoređujući procene rasta u tim uslovima sa gatanjem.

„Nije poznato ni koliko će trajati pandemija. Prema do sada poznatim informacijama, očekujem da će ove godine BDP Srbije pasti tri do četiri odsto. Ovo u velikoj meri zavisi i od poljoprivrednog roda koji je u ovom trenutku takođe nepoznat. Opet u skladu sa tim može se očekivati i rast u sledećoj godini, a to opet zavisi od toga da li će se epidemija preneti na sledeću godinu. U svakom slučaju mislim da će važiti pravilo da što dublji pad bude ove godine, to će veći rast biti sledeće i obrnuto“, napominje Đogović.

Poljoprivreda i građevina

Prema rečima Saše Đogovića, kako sada stvari stoje u ovoj godini osim građevinarstva i možda poljoprivrede, ne deluje da će ijedna delatnost završiti u plusu. „Kako je građevinarstvo vuklo BDP prošle godine tako i sada ublažava posledice krize. Dobro je što su poslovi ugovoreni ranije i sada se realizuju. Mala i srednja preduzeća biće pod velikim pritiskom jer nemaju likvidna sredstva da izdrže udar i mislim da će vlada morati da produži mere koje je donela, a takođe i da donese neke sektorske posebno za turizam, ugostiteljstvo i industriju koja proizvodi trajna potrošna dobra“, napominje Đogović.