Većina preduzeća posluje na ivici bankrota

U pismu mu skreću pažnju na to da već više od 10 godina privrednici čekaju na sprovođenje tri reforme od ključnog značaja za promenu poslovnog okruženja u Srbiji. Na listi prioriteta našli su se: smanjenje poreza i doprinosa na zarade i uvođenje progresivnog oporezivanja zarada, zatim rešavanje problema skupih i nepristupačnih kredita, stvaranjem alternativnih izvora finansiranja privrede, i najzad uvođenje kontrole nad nametima koje lokalne samouprave stavljaju na pleća privrede, uz određivanje jasnih kriterijuma za broj i visinu tih nameta.

U toj asocijaciji naglašavaju da privreda Srbije plaća veliki ceh prolongiranja sprovođenja navedenih reformi i kao jedan od argumenata za tu konstataciju navode da nivo zaduženosti privrednih društava dostiže, u proseku, 196 odsto visine osnivačkog kapitala, što znači da većina preduzeća posluje na ivici bankrota. Ništa manje alarmantan nije ni podatak da je u prvoj polovini 2016, za naplatu potraživanja bilo potrebno 132 dana, po čemu je Srbija rame uz rame sa Bosnom i Hercegovinom (oko 130 dana). Potencijalne mlade preduzetnike (do 35 godina starosti) posebno obeshrabruje podatak da tek svaka treća firma može da opstane na tržištu duže od tri godine, po čemu smo znatno ispod proseka u Evropi gde čak 64,7 odsto firmi nastavlja da radi i po isteku tog perioda.

U Mreži za poslovnu podršku velike primedbe imaju na rad lokalnih samouprava, odnosno na veliki broj i visinu nameta koje propisuju samouprave. „Visoki porezi i doprinosi na rad, udruženi sa nedostatkom povoljnih izvora finansiranja preduzetnika, naterali su između 550.000 i 750.000 građana Srbije da rede u sivoj zoni. Ako se tome doda podatak da prosečan osnivački kapital malih preduzeća i preduzetnika iznosi samo 5.060 evra, onda je jasno da su posebno ugroženi mladi i žene preduzetnici koji zbog visokih nameta često izbegavaju da legalizuju svoj biznis“, konstatuje se, između ostalog, u otvorenom pismu.

U ovoj asocijaciji ukazuju i na to da zbog izostanka tri najvažnije privredne reforme negativne posledice trpe i stotine hiljada građana legalno zaposlenih u privatnom sektoru, jer pod pritiskom brojnih nameta, njihovi poslodavci nisu u mogućnosti da im isplate pristojnije zarade, dok su oni koji rade u tzv. kineskim, ali i u većini domaćih radnji, plaćeni ispod minimalne zarade, pa spadaju u kategoriju socijalno ugroženih. Srbija je pritom jedna od retkih zemlja u Evropi gde se minimalna zarada, koja predstavlja egzistencijalni minimum za zaposlenog, oporezuje istim poreskim stopama kao neto zarade koje iznose više stotina hiljada dinara mesečno. „Ogorčeni smo na politički establišment, zato što za vreme predizborne kampanje nije organizovano nijedno ozbiljno javno sučeljavanje privrednika i kandidata za najviše političke funkcije, već je u javnosti predstavljena ružičasta slika o navodnom oporavku privrede koji je veoma diskutabilan. Nadamo se da ćete Vi, kao novi ministar privrede, učiniti korak napred da se prekine sa ovakvom praksom i omogućiti privrednicima da budu konsultovani. S obzirom na to da je Vlada Srbije proglasila 2016. za godinu preduzetništva pravi je trenutak za sprovođenje tri najvažnije reforme koje privrednici čekaju već čitavu deceniju“, poručuju preduzetnici novoizabranom ministru privrede Goranu Kneževiću.

Znatno ispod evropskog proseka

U Mreži za poslovnu podršku upozoravaju i na to da se tek svaka 18. firma u Srbiji bavi nekim oblikom proizvodnje koja je pokretač izvoza i od koje direktno zavisi društveno bogatstvo i životni standard stanovništva (evropski prosek je svaka četvrta firma). Znatno ispod evropskog proseka smo i kad je reč o izvoznicima iz sektora malih i srednjih preduzeća – u Srbiji se samo 4,1 odsto firmi bavi izvoznim poslovima, dok ih je u Evropi tri puta više, preciznije 11,9 odsto. To je, kako se procenjuje, posledica hroničnog nedostatka obrtnog kapitala i visokih nameta na rad koji našu privredu čine nekonkurentnom na inostranim tržištima.