Većom energetskom efikasnošću do nižih računa za struju

Jedan od načina da se poveća energetska efikasnost u domaćinstvima je korišćenje povoljnih kredita koje subvencioniše EBRD ali je potrebno i da se država znatno angažovanije uključi u ceo proces, smatra stručna javnost u Srbiji.

Poznato je da veliki broj građana svoje domove tokom grejne sezone zagreva električnom energijom zbog njene niske cene u poređenju sa onom koja je aktuelna u susednim zemljama. Struja u Srbiji je zbog svoje cene, koja je znatno niža nego u regionu, primamljiv energent za zagrevanje stanova (u slučaju da se TA peći uključuju samo noću) zbog čega se znatan broj potrošača odlučuje na takav potez kako bi se uštedelo na računima. Podatak da su zarade u Srbiji među najnižima u Evropi znatno utiče na to da je grejanje na struju češći slučaj nego u regionu.

Koliko je velika potrošnja struje u Srbiji najbolje pokazuje podatak da se na mesečnom nivou, primera radi, u Sloveniji i Hrvatskoj u proseku troši 250 kilovat sati po domaćinstvu, u Bosni i Hercegovini 375, Makedoniji 350 a u Srbiji čak 400 kilovat sati električne energije. Toliko se troši i u Crnoj Gori ali treba naglasiti da tamo država subvencioniše račune određenim kategorijama građana a postoje tarife u kojima su kilovati znatno jeftiniji nego u onim najskupljim. Razlog zbog čega je potrošnja struje u drugim zemljama sa prostora bivše Jugoslavije niža nego u Srbiji je taj da je u svakoj od njih cena električne energije znatno skuplja. Drugim rečima, domaćinstva u regionu nemaju ekonomski rezon da se zagrevaju na struju kao što tu opciju mogu da koriste potrošači u Srbiji. Statistički podaci pokazuju da u zemljama Evropske unije domaćinstvo u proseku ne troši više od 250 kilovat sati struje mesečno.

Treba naglasiti da je jedan od razloga veće potrošnje struje u Srbiji je i loša energetska efikasnost zgrada, odnosno loša izolacija, stari prozori kroz koje odlazi i do 30 odsto energije, pa se i oni koji imaju centralno grejanje zimi dogrevaju na struju.

Međutim, iako je potrošnja struje u Srbiji velika to ne znači da potrošači nisu spremni da štede. Naprotiv, podaci istraživanja koje su svojevremeno sproveli agencija Ninamedia i Elektroprivreda Srbije pokazuju da čak 81 odsto građana štedi struju u svojim stanovima. Oko 35 odsto građana u poslednjih nekoliko godina ugradilo je novu stolariju i toplotnu izolaciju. Kao osnovni razlog za štednju struje 86 odsto građana u tom istraživanju navodi niže račune. Više od trećine ispitanika navelo je da vodi računa da ne ulazi u crvenu zonu i da više koristi jeftinije tarife, plavu i zelenu. Takođe, ako potrošači bojler uključuju samo noću kada je struja četiri puta jeftinija, račun se može smanjiti i za 30 odsto.

Ekspert za energetiku Vojislav Vuletić ističe da je jačanje svesti građana o energetskoj efikasnosti veoma važna i korisna stvar ali da se adekvatni rezultati ne mogu postići ako se država maksimalno ne uključi u taj proces. – Pohvalno je što građani žele da štede struju, što električnu energiju teže da koriste samo za ono za šta je ona i namenjena, jasno je da potrošači žele da što manje opterete svoj kućni budžet međutim bez obzira na sve to rukovodeću ulogu u poboljšanju i jačanju energetske efikasnosti mora da ima država – decidan je naš sagovornik. Prema njegovim rečima nadležni u državi bi trebalo da sprovedu sveobuhvatnu kampanju o energetskoj efikasnosti. – Ona bi trebalo da se sprovodi kroz brojne aktivnosti a svakako najvažnije su edukacija potrošača u značaju veće energetske efikasnosti sa akcentom kakva je konkretna korist za domaćinstva u slučaju da se ona poboljša. Jedan od načina pomoći države svakako bi bio i subvencionisanje dela kredita za poboljšanje energetske efikasnosti u domaćinstvima – naglašava Vuletić.

Sa njegovim mišljenjem slaže se i LJubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. – U zemljama Evropske unije kampanje za poboljšanje energetske efikasnosti dale su sjajne rezultate upravo zbog toga što se država aktivno uključila u njihovo sprovođenje. Tako mora da bude i u Srbiji. Dakle, nije dovoljno samo da banke ponude kredite za poboljšanje energetske efikasnosti u domaćinstvima već istovremeno i država nešto mora da uradi sa svoje strane. Između ostalog država bi trebalo da se potrudi da novčano podrži građane koji se opredeljuju za uzimanje takvih kredita čime bi se smanjila kamata pa bi se tako veći broj građana odlučio na korišćenje tih kredita. Pored toga važno je da država vodi računa kakav materijal se ugrađuje u prozore, parket i da li on zaista garantuje kvalitetnu izolaciju i uštedu energije. Treba kontrolisati i omogućiti da se za te potrebe koristi građevinski materijal po najvišim standardima i kvalitetu koji će odgovoriti zadatku a to je poboljšanje energetske efikasnosti u domaćinstvima – zaključuje naš sagovornik.