Premijerka Srbije Ana Brnabić najavila je da bi izgradnja železničke obilaznice oko Niša, koja podrazumeva i izmeštanje bezbednosno rizične pruge koja taj grad seče na dva dela, trebalo da počne u „najkraćem mogućem roku“, i da bude završena 2027. godine.
Pre premijerke, izgradnju ove obilaznice i izmeštanje pruge iz Niša, kao kapitalni projekat, najavljivali su i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, te resorni ministri Goran Vesić i Tomislav Momirović, tvrdeći između ostalog da će on biti završen do kraja 2024.
Stručnjaci koje je Danas konsultovao, međutim, kažu da je i „najnovija“ 2027. godina nerealan rok za završetak radova, ocenjujući da je premijerkino obećanje u funkciji kampanje za izbore 17. decembra.
Obilaznica i izmeštanje pruge iz Niša je, inače, deo projekta rekonstrukcije i modernizacije pruge Beograd- Dimitrovgrad.
Biće završeno 2024, 2025, 2027…
Brnabić je sredinom ovog meseca u Nišu kazala da bi izgradnja železničke obilaznice oko tog grada, u dužini od 22 kilometra, trebalo da počne u „najkraćem mogućem roku“, kako bi bila završena 2027, precizirajući da je već počela rekonstrukcija pruge Niš- Dimitrovgrad.
Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Vesić je, pak, u januaru ove godine, takođe u Nišu, kazao da bi obnova pruge Niš- Dimitrovgrad, sa obilaznicom oko Niša, trebalo da započne u maju, što se nije dogodilo.
Prethodni ministar u tom resoru, Momirović, dao je još nerealnije obećanje, najavljujući da bi obilaznica oko Niša i izmeštanje pruge iz centra grada trebalo da budu završene do 2025. godine.
U ovoj vrsti „optimizma“ prednjačio je, svakako, predsednik Srbije, koji je krajem 2021. kazao da će izgradnja obilaznice oko Niša, koja podrazumeva izmeštanje pruge iz grada, „krenuti uskoro“, te da je „rok za završetak te obilaznice decembar 2024. godine“.
On je tada rekao da će zaobilaznica koštati 150 miliona evra, ali da će ona sigurno biti skuplja zbog stalnog rasta cene građevinskog materijala.
Za sada je izvesno da je na međunarodnom tenderu za izbor izvođača radova na rekonstrukciji i modernizaciji železničke pruge Niš- Dimitrovgrad, koja podrazumeva i obilaznicu i izmeštanje pruge u Nišu, a koji je krajem 2022. godine raspisala Delegacija Evropske unije u Srbiji, „pobedila“ Trejs grupa (Trace group Hold PLC) iz Bugarske.
Na sajtu Europa.rs navodi se da su za sada za radove na deonici Niš- Dmitrovgrad odobrena dva investiciona granta EU u vrednosti od 73 i 1,8 miliona evra.
Dodaje se i da je za ovaj projekat odobren i grant u okviru tehničke pomoći EU.
Ovaj deo pruge je deo Panevropskog koridora koji se prostire između Austrije i Grčke i kroz Srbiju ima ukupno 872 kilometara pruge.
Nisu počeli ni pripremni radovi
Prema podacima i procenama dela stručnjaka, i najnovije obećanje o završetku ove važne železničke deonice, u „režiji“ premijerke, krajnje je nerealno, a biće ozbiljan uspeh „ako radovi uopšte počnu na proleće sledeće godine“.
Ljubivoje Slavković, nekadašnji član radnog tela Ministarstva saobraćaja zaduženog za obilaznicu oko Niša, te bivši zamenik niškog gradonačelnika, kaže da, koliko mu je poznato, na toj obilaznici nisu počeli ni pripremni radovi, te čak nije urađena ni izmena planske dokumentacije.
„Vlada Srbije je 2019. godine donela zaključak da se projekat rekonstrukcije pruge od Niša do Dimitrovgrada radi u dve faze, i to istovremeno. Jedna faza je rekonstrukcija pruge od Proseka do Dimitrovgrada, koja ide starom trasom, i trebalo bi da podrazumeva i elektrifikaciju, a druga je rad na obilaznici od Proseka do niške opštine Pantelej. Te dve faze se za sada ne rade, i ne rader se istovremeno“, objašnjava on za Danas.
Slavković kaže da je netačna i tvrdnja predstavnika države da će se ti radovi finansirati iz budžeta Srbije, podsećajući da je u drugoj polovini 2019. potpisan ugovor koji predviđa da se za njih iz kredita Evropske investicione banke izdvaja 200 miliona evra, a iz donacija EU još 80 miliona evra.
Danijel Dašić, građevinski inženjer, kaže za Danas da novca za izgradnju i obnovu železničke infrastrukture ima, pitajući se „šta onda nedostaje“.
Dašić podseća da su najnovija obećanja o izmeštanju pruge iz centra Niša počela još 2012, kada je potpisan protokol između šefa delegacije EU Vensana Dežera, ministra saobraćaja Milutina Mrkonjića i gradonačelnika Niša Zorana Perišića, koji je trebao da obezbedi početak radova još 2013.
Preduslov za obezbeđenje novca iz EU fondova bila su tri korpusa dokumenata- studija izvodljivosti zajedno sa studijom uticaja na životnu sredinu, zatim kompletna tenderska dokumentacije, te finansijska procena koštanja projekta, što je završeno još 2016.
„Tada je češka firma ‘Sudop Praha‘, uz saradnju sa niškim urbanistima, završila celokupan projekat obilaznice oko Niša. Imovinsko- pravni problemi takođe su rešeni, tako da već od tada ne postoji prepreka za realizaciju ovog projekta, vrednog 70 miliona evra“, kaže on.
On podseća da kroz centar Niša već decenijama prolaze i vozovi sa opasnim tovarom- pored dve najveće bolnice, glavnog gradskog parka, tri osnovne i četiri srednje škole.
Od 2000. godine do danas ta pruga je odnela 50 života, kaže.
„Za sve ovo vreme, jedini krivci za ovakvo stanje bili su, naravno, ‘oni bivši‘, onda sami građani, zato što ‘maltretiraju‘ vlast i insistiraju na svojoj bezbednosti, umesto da mirno čekaju, recimo, do 2084. kada će., valjda, na dvestogodišnjicu, sve biti završeno“, kaže Dašić.
On podseća da je prvi voz je pošao prugom iz Niša pre 140 godina, davne 1884.
„Ceo vek i frtalj nakon toga ređaju se izbori, obećanja, potpisani memorandumi, slikanja za medije, ministri saobraćaja, gradonačelnici, premijeri i predsednici, ali radovi nikako da krenu. A za to vreme, pruga je u sve lošijem stanju“, kaže on.
Prema dostupnim podacima, o izmeštanju pruge iz centzra Niša zvaničnici govore još od 60- tih godina prošlog veka.
Iskliznuća, branici, svetlosna signaliozacija…
Dašić podseća da su, prema zvaničnim podacima Srbije Kargo, u prethodne tri godine sa srpskih pruga vozovi iskliznuli 194 puta.
Za to vreme, u 18 zemalja EU ukupno je bilo 180 iskliznuća.
Od 2.158 pružnih prelaza u Srbiji, samo 540 ima neku vrstu sigurnosnih uređaja, a samo 287 ima automatske polubranike i odgovarajuću zvučno/svetlosnu signalizaciju.
Pa bravo!
„I da, te davne 1884. putovanje od Beograda do Niša trajalo je oko 7,5 sati. Prema zvaničnom redu vožnje Srbijavoza, 140 godina kasnije putovanje traje šest sati. Uspeli smo da u proseku skratimo vreme putovanja za minut po godini. Pa bravo! Da ne pominjemo da je u SFRJ to vreme iznosilo oko 3,5 sati. Ali to je neka druga priča“, kaže Dašić.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.