Velika ulaganja, ali i dobra zarada

Koliko je spelta stara svedoči podatak da je vekovima uzgajana u južnoj Aziji, na Bliskom Istoku a potom se proširila i u Evropi. Duško Jevtić, proizvođač iz Bačkog Gradišta, kaže za Danas da je ova vrsta pšenice, koju odlikuje nizak procenat glutena, puno biljnih vlakana, ali i slabiji prinosi, ustuknula je pred novim sortama koje daju veće prinose i kojim se trguje. Ohrabruje činjenica da je „spelta“ ponovo na ceni među potrošačima, koji su prepoznali kvalitet zrna.

– Spelta je najkvalitetnija žitarica, jer u odnosu na druge sadrži više belančevina, masti i dijetetskih vlakana. Otporna je na spoljašnje klimatske uslove i bolesti a zahvaljujući gustom plodoredu, na njivi nema korova jer mu spelta ne dozvoljava da se širi. Ja sam se odlučio za jednu švajcarsku sortu, i evo već petu godinu zaredom, uzgajam je na 20 hektara zemljišta. Ulaganja su čak tri puta veća u odnosu na običnu pšenicu ali je i zarada veća. Kad me poljoprivrednici ljudi pitaju da im prenesem svoje iskustvo i kad im kažem koliko treba da se radi, mnogi od njih odustaju od setve spelte, jer razmišljaju samo o zaradi – komentariše Jevtić.

On kaže da se prinosi spelte kreću u proseku od tri do četiri tone po hektaru ali kad se zrno očisti od ljuske, što je preduslov da bi se koristilo u ishrani, ostane dve tone. Ova vrsta žitarice, inače, nije bezanska roba, ali se zna da kilogram neočišćenog zrna košta 30 dinara.

Naš sagovornik ističe da je pre nego što je počeo sa ovom proizvodnjom otišao u Švajcarsku, kako bi se na licu mesta uverio u prednosti spelte. Bilo je važno i da sazna koje je to agrotehničke mere neophodno primeniti kako bi se postigao maksimalan prinos ali i koju je opremu za obradu zrna spelte potrebno nabaviti. „Ja sam zrno uvezao iz Švajcarske a sada, kako čujem, može da se nabavi i u našim institutima. Bitno je da se „švajcarac“ dobro primio i u našim klimatskim uslovima“, komentariše Jevtić. Ovom proizvođaču na ruku ide i to što Bačko Gradište, smešteno u blizini Tise naspram Novog Bečeja, ima najkvalitetnije zemljište. Upravo to je bitan faktor u uzgoju spelte, jer se za njenu proizvodnju traže optimalni uslovi. Stručnjaci preporučuju organsku proizvodnju te žitarice.

– Može, i ne mora organski da se proizvodi. Takvo je bar moje iskustvo. Može usev malo da se prihrani, prosto svako na svojoj njivi može da proceni uslove pod kojima stasava rod. Ipak, spelta je otporna vrsta žitarice i može da se uzgaja u različitim klimatskim uslovima – naglašava Jevtić.

Još jedna od prednosti ove žitarice ogleda se u tome što ima debelu opnu, koja je efikasnije štiti od insekata, ali i od pesticida i drugih otrovnih materija. Otporna je na poleganje i najviše uzgaja u Nemačkoj, Švajcarskoj, Belgiji i Finskoj.

Lekovita svojstva

– Spelta ima snažan omotač i ukoliko se ne samelje pravilno, zrno nije upotrebljivo u ljudskoj ishrani. Proizvodim brašno, mekinje, griz, pahuljice, testenine i sve se to plasiram na tržište Beograda i Novog Sada. Zrno spelte sadrži u idealnom odnosu belančevine, ugljene hidrate, masti, mineralne materije, vitamine i celulozu. O lekovitom dejstvu spelte ima puno podataka. Pomenuću da hranljive materije iz te žitarice ne opterećuju probavni sistem, organizam ih lako prihvata pa su ćelije optimalno ishranjene i sposobne za visoke učinke – objašnjava Duško Jevtić, proizvođač iz Bačkog Gradišta.