Stručnjaci su podeljeni u mišljenju da li je sada, kad cena bakra raste na svetskom tržištu, najpovoljniji momenat za prodaju Rudarsko-topioničarskog basena Bor, ali MMF je siguran u to da do kraja marta država mora da raspiše tender ili za privatizaciju ili izbor strateškog partnera.
Iako se u memorandumu koji su potpisali Srbija i MMF navodi da RTB sada izmiruje svoje obaveze, od plata radnicima i računa za struju do poreza, navodi se i da je to omogućio delimično skok cena crvenog metala na svetskim berzama ali i program nakon usvajanja unapred pripremljenog plana reorganizacije. Ni jedan ni drugi faktor uspešnijeg poslovanja, međutim, nije trajnog karaktera i ne rešavaju dubinske uzroke propadanja ovog rudarskog kompleksa. Među njima, najočitije je to što se najmanje tri decenije unazad nije ulagalo u savremenu tehnologiju, pa je sada RTB svrstan na 26. mesto od ukupno 46 kompanija koje se bave eksploatacijom rude. Pre pola veka, Bor je bio treći po veličini rudnik bakra u svetu i drugi u Evropi. Država više nema potencijal da ulaže u Basen i već godinama pokušava da nađe rešenje. Dva prethodno propala tendera sada je zamenila najava da je više kompanija zainteresovano za partnerstvo ili kupovinu kontrolnog paketa akcija. Najčešće se pominju kineski Hunan gold group, čiji su predstavnici letos obilazili rudnike, zatim Rašn koper kompani, treća po veličini u Rusiji, koja je poslala pismo o namerama, ali se govori i o jednoj kanadskoj i azerbejdžanskoj firmi.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu LJubodrag Savić kaže da ga čude čak i ozbiljni analitičari koji tvrde da su kretanja na berzi podsticaj za potencijalne kupce.
– Kompanije koje bi mogle da kupe ili uđu u partnerstvo sa RTB-om, jako su ozbiljne i one za takav potez moraju da imaju dugoročnu strategiju, na deset do 30 godina. To se sigurno ne gradi na trenutnoj ceni bakra, koja je berzanska i može i da raste i da brzo padne, što se i pokazalo poslednjih godina, jer je od istorijskog maksimuma 2011. kada je iznosila 8.600 dolara za tonu, 2016. pala na 4.500 a sada prešla 5.500 dolara sa trendom rasta. Mnogo više od trenutnih cena, na odluku investitora uticaće negativne strane priče, zastarela tehnologija, prevelik broj radnika, nedovoljne zalihe rude i niska koncentracija bakra u njoj – kaže Savić.
On objašnjava da bi izabrani partner morao da uloži i do 500 miliona evra u modernizaciju, najviše podzemne eksploatacije gde je ruda bogatija, a to znači da bi novac mogao da povrati tokom rada u naredne tri decenije. Zato mora da dobro osmisli strategiju, jer se uslovi na tržištu brzo menjaju i kompleks mora da bude prilagodljiv, da reaguje na trenutno isplativ projekat što nekada znači da je jeftinije razvijati svoj rudnik, a nekada je isplativije razvijati preradu a od afričkih zemalja kupovati rudu jer ima i veći procenat metala i nižu cenu.
Prema oceni Savića, za privatizaciju RTB nije prepreka to što je država stranim kompanijama dala nekoliko dozvola za istraživanje rudnih lezišta u okolini Bora, koje ukoliko polja imaju rude mogu da pokrenu eksploataciju. Mnogo je, kaže, elemenata u toj igri i teško je predvideti kako će se uslovi razvijati. Moguće je da bi otvaranje novih rudnika u okolini, povećalo vrednost prerađivačkog dela RTB-a, popunilo kapacitete topionice. Jedino što je jasno, tvrdi profesor Savić, jeste da država ne može da investira, a bez nove tehnologije teško je da RTB ima šta da traži na svetskom tržištu.
Model neizvesan
Po kom će modelu država da se povuče iz RTB Bora, za sada nije jasno, kao što se ne zna ni koliki udeo ona ima u Basenu. Naime, pre nekoliko godina, zbog nagomilanih dugova za porez i kredite iz Fonda za razvoj, Vlada Srbije donela je odluku da to konvertuje u državni kapital. Ta odluka, međutim, nikada nije sprovedena. U strukturi kapitala Holding i tri zavisna preduzeća, Topionica i rudnici u Boru i Majdanpeku, jedni su drugima vlasnici, a decenijama već ne mogu da se „raščivijaju“ međusobna dugovanja i potraživanja.
Trend rasta
Poslednjeg dana ove godine, tona bakra na Londonskoj berzi premašila je 6.014 evra, godinu dana ranije trgovanje je završeno na 5.333 a najniža cena bila je na isteku 2015, oko 4.336 evra. I prosečne godišnje cene variraju, pa je 2014. tona koštala 5.316 evra, godinu dana kasnije 5.105, prošle godine 4.519 a ove je dostiglo 5.575 evra za tonu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
