Veliki dijapazon prevara s hranom

Prevare u hrani obuhvataju širok spektar nezakonitih aktivnosti koji se ne ogledaju samo u sastavu hrane, već i kako je hrana pripremljena, kako je obeležena, kako se plasira na tržište, odnosno prezentuje potrošaču.

Zinger je navela da će Srbija ako postane deo EU morati da kontroliše ulaz hrane iz drugih zemalja jer će biti spoljna granica EU.

Takođe je predočila da prevara u vezi s kršenjem pravila EU podrazumeva dovođenje u zabludu klijenata, postojanje ekonomske dobrobiti koja nije pravedna.

Kao primere prevare navela je dodavanje vode u mleko ili ako se bademi u nekom proizvodu zamene jeftinijim orašastim plodovima.

Prevare su i prikrivanje sastojaka u nekom proizvodu, neodobrena unapređenja komponentama u hrani koja nisu dozvoljena, falsifikovanje i pogrešno deklarisanje.

Ona je istakla da su prevare sa hranom bitan problem jer potrošači mogu da izgube proverenje i u nadležne organe i u proizvođače hrane.

Predsednik Upravnog odbora Mreže za ruralni razvoj Srbije Dragan Roganović dodao je da su česti problemi sa deklariasnjem proizvoda malih proizvođača.

Oni se trude da posluju u zakonskom okviru ali često zbog želje za tržišnom prednošću ima proizvodnje koja se deklariše kao „domaća hrana“, ali to zapravo ništa ne znači.

Ukazao je da ima neadekvatnog deklarisanja, pa se tako našlo „alpsko mleko iz Slovenije, ali se na deklaraciji videlo da je pakovano u Tuzli“, što je proizvođač objasnio time da nije prekršio zakon, ali da je bolje prodavao mleko jer je pisalo da je alpsko.

Rekao je da se mali proizvođači sreću sa nelojalnom konkurencijom i naveo da se na zelenim pijacama u Srbiji nailazi na krompir koji je po pravilu ivanjički, a da je sav kajmak sa Zlatibiora, jer se koristi popularnost nekih lokalnih brendova.

Mladen Alfirović navodi da je NOPS od svog osnivanja sproveo tek nekoliko uporednih analiza kvaliteta proizvoda na tržištu Srbije i tom prilikom rezultati nisu bili baš najsjajniji.

“Postoje propusti u deklarisanju, označavanju i reklamiranju prehrambenih proizvoda. Stvarni sastav nije odgovarao deklarisanom“, tvrdi Alfirović.

Ono što je najčešće zloupotrebljavano od strane proizvođača je kategorija “navike potrošača”.

“Susretali smo se u proteklom periodu sa proizvodima koji procentualno sadrže manje određenih sastojaka od istih tih proizvoda koji se mogu naći na tržištu zemalja Evropske unije. Proizvođači su se pravdali time da su navike potrošača u Srbiji drugačije pa tako ispada da potrošači u Srbiji više vole da jedu proizvode sa manje lešnika i više šećera“, ističe Alfirović.

Definitivno je dokazana razlika između kvaliteta proizvoda starih i novih članica Evropske unije, te se ta pojava tretira kao nepoštena poslovna praksa koja je u Srbiji nažalost ostala neregulisana.

Jedan od prvih zakona o zaštiti potrošača koji je u potpunosti usklađen sa evropskim direktivama iz 2010, navodi da je jedna od osnovnih aktivnosti koje bi trebalo da sprovode organizacije za zaštitu potrošača uporedna i nezavisna ispitivanja kvaliteta robe na tržištu.

Nažalost, u Srbij nijedna organizacija koja se bavi zaštitom potrošača nije sprovela ta ispitivanja osim NOPSA koji je testirao nekoliko proizvoda.

NOPS se zalaže godinama za osnivanje fonda koji bi omogućio i drugim organizacijama da imaju pristup nezavisnim izvorima finansiranja jer godišnja istraživanja koja sprovode ministarstva nisu dovoljna kako bi se uhvatile i regulisale sve nelegalne pojave u prehrambenoj industriji kojih je na tržištu iz godine u godinu sve više.

Srbija se zasad susrela najviše sa falsifikatima meda, odnosno proizvodima koji su bili mešavina nečega što liči na med a koji su prodavani pod deklaracijom meda.

Rodoljub Živadinović, presednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije, kaže da je neophodno da Srbija donese zakon o prevarama u hrani ili da se taj segment izmeni u već postojećem zakonu o bezbednosti hrane jer su kazne izuzetno male i ne sprečavaju proizvođače da nastave da sprovode nelegalne radnje pogotovo u proizvodnji meda, a da proizvođači koji poštuju zakone moraju biti zaštićeni jer ih to mnogo košta.

Proizvođači meda su suočeni sa velikim nelegalnom konkurentcijom na tržištu koja deklariše i prodaje šećer kuvan sa vodom kao med. Trošak konkurencije je nikakav dok su pčelari i proizvođači u gubitku kako bi ispunili sve zakonske regulative o kvalitetu njihovog proizvoda.

Meda na tržištu je globalno sve manje zbog smanjene populacije pčela, cena mu raste, a proizvođači često ostaju bez zarade zbog konkurencije koja otima tržište ne samo kod nas već i u svetu.

Načelnik Veterinarske inspekcije u Ministarstvu poljoprivrede Zoran Ivanović istakao je da interesi potrošača moraju da budu zaštićeni u najširoj mogućoj meri, i da veterinarska inspekcija svakodnevno radi na tome, ali inspekcija ne može da podnosi dokaze sudstvu i u tome policija ima odlučujuću ulogu.

Zakon o bezbednosti hrane trenutno prevaru u hrani ne tretira kao nebezbednu hranu, ali će izmena zakona to izjednačiti.