Veliki otkupljivači nekorektno oborili cenu

– Ove godine posejano je 600.000 hektara pšenice u Srbiji i prinos će biti odličan, a osim velike količine zaliha odgovornost za nisku cenu ove ratarske kulture snose veliki otkupljivači, tvrdi za Danas direktor Produktne berze Novi Sad Žarko Galetin. O pšenici, i o kretanju cene na tržištu danas će stručnjaci u ovoj oblasti razgovarati sa predstavnicima ministarstava poljoprivrede i trgovine, ali Galetin kaže da ne očekuje da će se nešto bitnije rešavati na tom sastanku.

– Kada krene žetva veliki otkupljivači spuste cene, ovoga puta su je oborili nekorektno mnogo. Problem je donekle i što je država pasivna. Da ona odluči da popuni rezerve, to bi imalo psihološki uticaj na sve proizvođače i otkupljivače – napominje Galetin.

On ne veruje da će se to desiti ove godine, jer država još od 2013. nije otkupljivala pšenicu za potrebe robnih rezervi, a u finansijskoj konstrukciji Vlade za ovu godinu, pšenica, kako kaže Galetin, nije bila u planu. On kaže kako Produktna berza nema tu snagu da stane na crtu velikim otkupljivačima koji spuštaju cenu. „Malo ih je, sistem je zatvoren i oni diktiraju uslove kako hoće“, napominje Galetin.

Kako smo pred početak žetve pisali, u Srbiji bi prinos u proseku trebalo da bude 4,5 tone po hektaru, a Galetin očekuje da će rod biti do tri miliona tona. Svi oni koji budu imali više od osam tona prinosa po hektaru, mogu od ovakve cene da očekuju i neku zaradu.

Agroekonomski analitičar Milan Prostran nedavno je za naš list rekao da cenu diktira svetsko tržište i da bi država mogla na neki način da stimuliše sve ostale na tržištu i na primer, izađe sa cenom koju će ponuditi za otkup pšenice za robne rezerve. „Na primer, mogla bi da ponudi da otkupi 50.000 tona po ceni od 17 ili 18 dinara ili da ponudi premije od dinar ili dva“, rekao je Prostran.