Veliki projekat Vlade Srbije pao na prvom ispitu

Vlada Srbije priznala je da Uredbom o privremenom finansiranju države do kraja prvog kvartala ove godine nije dobro procenila iznos sredstava potrebnih za realizaciju projekta iz Nacionalnog investicionog plana, a potom se ispostavilo i da je neke preuzete obaveze potpuno ispustila iz računa. To se upravo dogodilo sa subvencijama za stambene kredite, koje banke u saradnji sa Nacionalnom korporacijom odobravaju osobama mlađim od 45 godina. Obaveštenje Nacionalne korporacije za osiguravanje stambenih kredita da do daljeg prestaje isplata subvencija iz državne kase, dovelo je banke u nezavidnu poziciju da obustave odobravanje ovih kredita čak i u slučajevima kada je kompletna procedura u vezi sa tim zajmovima dovedena do kraja. Tako je 13 domaćih banaka koje su ušle u ugovorne obaveze sa Ministarstvom finansija dok je na njegovom čelu bio Mlađan Dinkić odlukom odlazeće vlade dovedeno u mat poziciju.

Odobreni krediti na čekanju

– Naša banka jedna je od onih koje su sklopile ugovor sa državom oko odobravanja subvencionisanih stambenih kredita i trenutno imamo 16 kredita koji su prošli svu proceduru ali koje ne možemo da pustimo jer nas je Nacionalna korporacija obavestila da je obustavila kreditiranje. Smatram da zbog naših klijenata taj problem mora da se reši što pre – kaže Draginja Đurić, predsednik IO Banke Inteza.

I Mirjana Vlajković, direktor Sektora za poslove sa stanovništvom Komercijalne banke, potvrđuje da je, uprkos velikom interesovanju klijenata, i u toj banci došlo do zastoja, mada ne velikog, u odobravanju subvencionisanih kredita. Prema njenim rečima, na „stend baju“ je oko 15 kredita.

I mada subvencionisani krediti nisu jedini, čak ni preovlađujući u portfelju stambenog kreditiranja banaka, činjenica je da su najpovoljniji, a za mnoge građane Srbije i jedini način da dođu do krova nad glavom. Zahvaljujući tome što je, krajem novembra prošle godine, država odlučila da subvencioniše čak 20 odsto odobrenog stambenog kredita i to uz kamatu od samo 0,1 odsto godišnje, bankarske kamate na te pozajmice mogle su da budu snižene na šest do sedam odsto u proseku, dok su kod komercijalnih stambenih kredita kamate i dalje iznad 10 odsto. Kada se tome doda i podatak da korisnik kredita poslednjih pet od trideset godina na koliko se ovi krediti odobravaju, vraća takoreći beskamatni dug državi, onda je prosečna kamata koju plaća svedena na oko četiri odsto godišnje, što su povoljniji uslovi od onih pod kojima se stambeni krediti odobravaju u EU.

Ko je kriv?

– Nije uobičajeno da ministar lično kontroliše stavku po stavku prilikom usvajanja budžeta ili uredbe, posebno ako se ona usvaja u jeku izborne kampanje, izjavio je juče Milan Parivodić, koordinator Ministartsva finansija, pre početka sastanka sa bankarima. On je tako odbio da prizna krivicu zbog izostavljanja sredstava za subvencionisanje stambenih kredita u Uredbi o privremenom finansiranju za šta ga je optužio bivši ministar finansija Mlađan Dinkić. Parivodić je najavio da će otkriti ko je kriv za nastali problem i da će na današnjoj konferenciji za novinare objaviti šta je dogovoreno sa bankarima.

Glavni promoter subvencionisanih stambenih kredita, bivši ministar finansija Mlađan Dinkić najavljivao je da bi ove godine iz budžeta Srbije trebalo da bude subvencionisano oko 3.000 kredita. Banke tvrde da interesovanje za subvencionisanim kreditima stalno raste, a bilo bi i više zahteva da Nacionalna korporacija rigorozno ne razmatra svaki od zahteva u želji da spreči bilo kakve malverzacije. To dosta produžave vreme od podnošenja zahteva do odobravanja kredita i zastoj koji je nastao početkom godine u bankama uglavnom se može tumačiti tim razlozima. Ispostavilo se, međutim, da je problem mnogo veći i da zapravo u budžetu nisu ni predviđena sredstva za tu vrstu subvencija.
Moć Nacionalne koorporacije za osiguranje stambenih kredita, očito, nije bila dovoljno snažna da bi propust koordinatora Ministarstva finansija bio ispravljen makar onda kada je zahvaljujući moći ministra za kapitalne investicije Velimira Ilića menjana Uredba o privremenom finansiranju. Istina, teško je objasniti da od 5,3 milijarde dinara koliko je predviđeno za subvencije do kraja marta nije mogao da se nađe i novac za subvencionisanje stambenih kredita, nego je rešenje nađeno u jednostranom raskidu ugovora. Da li je reč o nemaru ili neznanju, to je u ovom trenutku sasvim svejedno. Šteta je naneta a posledice snose oni koji su se uspustili u ugovorni odnos sa državom, pre svega banke koje su u svojim portfolijima morale da izdvoje sredstva za ove namene, a nisu ih usmerile u druge plasmane. Na udaru su, naravno, i korisnici tih kredita koji su učinili sve što od njih zakon traži da bi došli do pozajmice. Do sada je ta korporacija osigurala 10.000 stambenih kredita u vrednosti od oko 240 miliona evra.
Sve to još jednom otvara pitanje kako je Uredba o privremenom finansiranju pripremljena i koliko je bilo odstupanja od onog što zakon propisuje. Svima je jasno da bi što pre trebalo formirati novu vladu i usvojiti budžet kako bi bile izbegnute slične situcije.