Veliki projekti čekaju kineske investicije

 Mogućnost za to pruža i potpisivanje novog dokumenta o produbljivanju starteške saradnje između Srbije i Kine, u čemu je 2009. zvanični Beograd bio prvi u regionu Centralne i Istočne Evrope (CEI). Od tada je potpisan veliki broj dokumenata, memoranduma, protokola, sporazuma, ugovora i drugih dokumenata o ekonomskoj saradnji. Neki od tih sporazuma su u postupku realizacije, dok za neke teku poslednje pripreme i srpski zvaničnici smatraju da taj proces ide po planu. Nesumnjivo je da su Srbiji potrebne investicije, dok je Kina, naročito od izbijanja svetske ekonomske krize, jedan od glavnih finansijera velikih ulaganja širom sveta. Prošle godine su kineske nefinansijska direktne investicije (ODI) dostigle 118 milijardi dolara, treće najveće u svetu. I u prvih pet meseci ove godine kineske kompanije su nastavile da ulažu u inostranstvu pa su ODI porasle za 61,9 odsto na godišnjem nivou i dostigle 74 milijardi dolara, saopštilo je kinesko ministarstvo trgovine. Prema procenama međunarodne računovodstvene kompanija KPMG te investicije će nastaviti da rastu po stopi od oko 10 odsto godišnje. Prema nekim prethodnim kalkulacijama Kina će u narednih 10 godina u inostranstvu plasirati najmanje 1,25 biliona dolara.

U ovom trenutku kineske kompanije izvode radove na veoma važnim energetskim projektima u Srbiji, od kojih je svakako najznačajniji nova termo-elektrana (TE) Kostolac B, snage 350 megavata. Ista kompanija (KMEC) prethodno je dovela do kraja postupak revitalizacije TE Kostolac. Kinezi su angažovani i na izgradnji auto-puteva na Koridoru 11. Kako je ovih dana obelodanio ambasador Srbije u NR Kini, Milan Bačević, intenzivni su razgovori i u vezi sa drugim projektima izvan energetike ili infrastrukture, jer je zemlji potreban razvoj i u drugim oblastima života, poput saradnje u sferi kulture, trgovine, poljoprivrede, sporta, nauke, tehnologije, obrazovanja… „I sa te strane, Srbija je uvek nailazila na razumevanje kod partnera u Kini“, naveo je ambasador u opširenom intervjuu za srpsku sekciju Kineskog međunarodnog radija (CRI). Srbija može da kandiduje i druge projekte za koje u ovom trenutku kineski partneri još nisu pokazali dovoljno interesovanja iz više razloga. Problem je, smatra Bačević, što zbog ekonomske krize, mnoge srpske kompanije nisu u poziciji da se u Kini predstave na način kako to čine neke velike kompanije iz razvijenih država. Tako, recimo, neke naše kompanije, koje bi imale šta da ponude kineskom tržištu, teško stižu u tu, geografski udaljenu, zemlju, niti mogu da učestvuju na sajmovima, koji se organizuju u Kini, jer je to za njih veoma skup poduhvat.

Obećavajuće područje saradnje je poljoprivreda. Premijer Li Kećijang je u više mahova pozvao Srbiju i ostale ZCIE da izvoze prehrambene, poljoprivredne i mlečne proizvode u Kinu. Premijer Li je istakao da zemlje CIE proizvode visoko kvalitetne mesne i mlečne proizvode i vino. On procenjuje da će urbani tempo života u Kini povećati tražnju za govedinom, jagnjetinom, sirom, vinom i drugim prehrambenim proizvodima, pa će region CIE postati, kako je naveo, važan izvoznik poljoprivrednih proizvoda. Sudeći prema izjavama srpskih zvaničnika razgovori u vezi sa dobijanjem sertifikata za izvoz nekih poljoprivrednih proizvoda, poput smrznutog goveđeg ili jagnjećeg mesa, kao i hrane za kućne ljubimce, u završnoj su fazi. Privode se kraju razgovori oko izdavnja sertifikata i usaglašavanja normativnih akata i dokumenata za izvoz mleka i mlečnih proizvoda, kao i žitarica.

Kad je reč o infrastrukturnim projektima posebnu pažnju izaziva izgradnja brze pruge Beograd-Budimpešta, koja je za Kinu referentni projekat za takvu vrstu investicija. Doduše, za kineske prilike to nije duga pruga, ali je za prilike u Evropi od posebnog značaja – strateškog, saobraćajnog, ekonomskog, ali i zbog unapređenja prijateljskih bilateralnih odnosa Kine sa Srbijom i Mađarskom, a u budućnosti, možda, i sa Makedonijom i Grčkom. Utoliko pre što je reč o projektu koji leži na jednoj od trasa velike inicijative Kine i predsednika Sija: „Jedan pojas, jedan put“.

Još jedan od projekata vredan pomena čijom realizacijom Srbija, uz podršku Kine, rešava veliki problem, jeste privatizacija smederevske železare, koju je, za 46 miliona evra, kupila Hestil grupa. Zahvaljujući tom aranžmanu Srbija je obezbedila radna mesta 5.000 zaposlenih. Osim toga, namera Hestila je da se ne završi sve na pukoj trgovini i kupovini fabrike koja je išla iz ruke u ruku proteklih 20 godina, već želi da investira u dalji razvoj što stvara mogućnosti za otvaranje novih radnih mesta, kao i za osvajanje novih proizvoda koji su neophodni evropskom tržištu. Cilj je da čeličana bude pretvorena u jednu od najkonkurentijih preduzeća u Evropi, navode kineski mediji. Rukovodstvo Hestila, pak, očekuje da će kupovinom železare u Smederevu mnogo lakše da posluje iz Srbije, nego iz Kine, imajući u vidu blizinu i otvorenost evropskog, ruskog i drugih svetskih tržišta.

Projekat o kome se priča

U fokusu javnosti, kako u Kini, tako i u Srbiji, našao se projekat izgradnje brze pruge Beograd-Budimpešta u koji su uključene tri države, dve evropske i jedna azijska. Reč je o Mađarskoj, koja je članica Evropske unije, Srbiji, koja pregovara za ulazak u EU, i Kini, najznačajnijoj državi u Aziji i najvećem trgovinskom partneru Unije. „Impersioniran sam energijom koju kineska strana ulaže da bi se ubrzala realizacija tog projekta. Veoma su česti sastanci na tu temu, kako trlateralni, tako i bilateralni… To je očigledan dokaz koliki se značaj pridaje tom projektu, čija bi realizacija trebalo da startuje krajem 2016. godine. U toku su završni radovi na izradi i usaglašavanju projektne dokumentacije sa evropskim standardima“, kaže ambasador Srbije u NR Kini, Milan Bačević.

(U sledećem broju: Biće još kineskih kompanija u Srbiji)