Veliko čišćenje bankarskog sektora

… dok je poslednju banku u državnom portfoliju Poštansku štedionicu ocenio kao stabilnu, ne spominjući privatizaciju.

Nakon deset godina od izbijanja svetske ekonomske krize i više od milijardu evra koje je država direktno i indirektno potrošila na sanaciju uglavnom banaka u delimičnom ili potpunom državnom vlasništvu, ove privatizacije bi konačno mogle označiti rešenje problematičnog poslovanja državnih banaka. Doduše, s obzirom da strane banke drže već 77 odsto srpskog bankarskog tržišta, a kao najozbiljniji konkurenti posebno za Komercijalnu koja drži više od 10 odsto tržišta važe takođe strane banke, 90 odsto bankarskog sistema bilo bi pod kontrolom inostranog kapitala. Država je vlasnik u pet banaka koje drže 16,1 odsto tržišta, dok su dve banke u vlasništvu domaćeg privatnog kapitala koje drže 6,7 odsto tržišta.

S druge strane, poslovanje banaka u kojima je država imala udeo u poslednjih deset godina daleko je od dobrog. Bankroti Agrobanke, Razvojne banke Vojvodine i Privredne banke Beograd koštali su budžet za skoro milijardu evra. Od državnih banaka tada se gašenja spasila samo Srpska banka, ali po cenu toga što je država u nju direktno upumpala 80 miliona evra. Država je taj ulog iskoristila da banku pretvori u zatvoreno akcionarsko društvo koje će raditi isključivo sa namenskom industrijom, a državne institucije su dobile nalog da depozite prebace u ovu banku.

Međutim, taman kada je završena priča sa propalim bankama 2015. i 2016. godine počeli su da ispadaju kosturi iz ormana Komercijalne banke i Poštanske štedionice. Komercijalna banka, druga po veličini na tržištu i vodeća po iznosu štednje građana je u 2015. prijavila gubitak od 6,3 milijarde, a u 2016. osam milijardi dinara. Poštanska je u 2016. prijavila gubitak od 6,3 milijarde dinara. Glavni razlog bili su otpisi loših kredita. Tako je Komercijalna u ove dve godine otpisala čak 28 milijardi dinara problematičnih kredita, dok je Poštanska otpisala 12 milijardi dinara. U 2017. obe banke su nakon čišćenja bilansa se vratile na pozitivno poslovanje. Komercijalna je prikazala dobit od 8,1 milijardu dinara, a Poštanska 3,9 milijardi dinara. I u prvoj polovini ove godine obe banke su ostvarile profite. Međutim, sudeći prema finansijskim izveštajima za prošlu godinu i jedan i druga banka imaju procenat problematičnih kredita iznad proseka sektora. Na kraju 2017. prema podacima Narodne banke NPL-ovi su smanjeni na 9,8 odsto ukupnih kredita sa 15 odsto godinu pre. Učešće problematičnih kredita Poštanske štedionice iznosili su na kraju 2017. 16,45 odsto, što je ogroman napredak u odnosu na kraj 2016. kada je čak 40 odsto kredita bilo problematično. U Komercijalnoj banci izveštaji pokazuju da su na kraju prošle godine NPL-ovi bili na 16,2 odsto ukupnih kredita u odnosu na 20,5 odsto na kraju 2016. godine.

Ostale državne banke su znatno manje i nemaju značajan udeo na tržištu. Jubmes banka je prethodne dve godine završila u plusu, ali je 2015. godine zabeležila gubitak od 1,8 milijardi dinara, a bili su u minusu i godinu pre toga. Međutim, kod ove banke je zanimljivo i to što su najveći akcionari pored države sa 20,22 odsto, nepostojeći entiteti. Beobanka u stečaju je vlasnik 6,6 odsto, a SFRJ 5,3 odsto akcija. Takođe je zanimljivo što je predsednik UO ove banke Zoran Lilić, bivši predsednik SR Jugoslavije. U javnosti se spekulisalo da je za ovu banku zainteresovan biznismen Miroljub Aleksić koji je vlasnik 4,99 odsto Jubmesa preko svoje kompanije Alfaplam.

Indirektno država je vlasnik i MTS banke čiji je vlasnik Telekom Srbija, dok je NBS početkom ove godine oduzela dozvolu za rad Jugobanci Jugbanci iz Kosovske Mitrovice.