Veliko povećanje plata u Crnoj Gori: „Evropa sad“ ili nikad

Minimalna plata od 450 umesto dosadašnjih 250 evra, prosečna plata od 670 umesto 530 evra, i rast ostalih plata u manjem procentu ali u sličnim iznosima. To bi trebalo da bude realnost zaposlenih u Crnoj Gori od 1. februara kada i formalno stupa na snagu set zakona pod nazivom „Evropa sad“, koji je krajem prošle godine predložila crnogorska Vlada a usvojio ih parlament.

Najveći skok zarada poslednjih decenija omogućen je velikom poreskom reformom u kojoj su smanjeni ili ukinuti neki porezi i doprinosi na plate. Poslodavci su dužni da to što im je država „oprostila“, daju radnicima odnosno za toliko im povećaju plate. Najavljene su stroge kontrole i kažnjavanje svih poslodavaca koji pokušaju da ovaj deo novca stave u svoj džep.

Tvorac programa je mladi crnogorski ministar finansija Milojko Spajić (na slici gore). Iz njegovog ministarstva za DW kažu da će, zahvaljujući „Evropi sad“, prosečna plata porasti oko 25 odsto u ovoj godini, što je jedno od istorijskih povećanja u Crnoj Gori.

„Čovek koji je do sada primao platu od 530 evra mesečno imaće povećanje primanja na godišnjem nivou od preko 1.500 evra i za toliko veću kupovnu moć. Ili dvoje ljudi odnosno porodica godišnje više za 3.000 evra, već ove godine. Imamo, dakle, rast kupovne moći, osnov za veće penzije, veću kreditnu sposobnost… Pokazuje se ljudima da Crna Gora želi da ih zadrži, da ne moraju da beže iz države da bi imali veća primanja“, poručuju iz Ministarstva.

Ekonomski novinar crnogorskog nedeljnika „Monitor“ Zoran Radulović kaže da je ovo ozbiljna poreska reforma ali i da nosi rizike.

„Povećali smo zarade bez dovoljno analize i pripreme i to je jako rizično. Ipak, ova Vlada je pokazala i da se ranije mogao povećati životni standard, još u vreme bivše vlasti, jer su tada ekonomski parametri bili bolji. Zato ovo jeste određeni pomak, samo da bude održivo“, smatra Radulović.

Zamke „Evrope sad“

Crnogorska ekonomija imala je najveći pad u Evropi tokom 2020. prve godine pandemije koronavirusa. Onda je prošle godine imala najveći rast pa su u Vladi odlučili da na krilima toga drastično povećaju plate. Međutim, to nosi puno zamki.

Povećanje plata dolazi u jeku poskupljenja hrane i energenata na svetskom tržištu. Toga nije pošteđena ni Crna Gora. Iako će veće plate dobro doći građanima, neki strahuju da bi poskupljenja brzo mogla „pojesti“ povišicu.

„Rast cena u Crnoj Gori je, prema podacima Uprave za statistiku, u proseku 4,6 odsto od decembra 2020. do decembra 2021. što ne poništava rast plata od 25 odsto“, kažu iz Ministarstva.

Radulović strahuje da će se ono što će se dobiti povećanom potrošnjom, verovatno izgubiti time što će se ugasiti određeni broj radnih mesta.

„Očekujem rast nezaposlenosti u malim i srednjim preduzećima, u uslužnim delatnostima kao i u siromašnijim opštinama. Tamo nije održiva minimalna plata od 450 evra. Bez konkretne pomoći države određenim sektorima i delovima Crne Gore gde je loš standard, doći će do rasta sive ekonomije“, očekuje Radulović.

Kreativna „rešenja“
Tako postoje glasine da neki manji poslodavci već daju otkaze, drugi se navodno spremaju da prebace zaposlene sa punog na nepuno radno vreme i tako nastave da im daju minimalac od 250 evra.

Najkreativnije rešenje na koje se navodno spremaju neki poslodavci izgleda ovako: uplaćivaće minimalac od 450 evra svojim radnicima na račun a onda će se dogovoriti da im oni vraćaju 100, 150 ili 200 evra čime bi ostali na sadašnjim platama. Ostaje da se vidi koliko je crnogorskih radnika eventualno spremno na tako nešto jer će se to kršenje prava radnika teško dokazivati, ako i sami radnici pristaju na to.

Grčki scenario?

Kritičari reforme tvrde da je ona nerealna i neodrživa i da je trebalo sprovesti u fazama. To je, i pored pohvala za program, preporučio i Međunarodni monetarni fond.

Iz opozicionog DPS-a tvrde da će on dovesti do enormnog zaduživanja države da bi se isplaćivale velike plate a potom i do sloma javnih finansija. Posebno problematizuju to što je Vlada potpuno ukinula doprinose za zdravstveno osiguranje što znači da će se zdravstvo sada potpuno finansirati iz opšteg budžeta. Pitaju: odakle novac državi za to, ako se i do sada Fond zdravstva morao dotirati iz državne kase jer ni svi doprinosi nisu bili dovoljni?

„Moguć je slom javnih finansija ali je isto tako moguće da se program „Evropa sad„ pokaže kao održiv“, kaže Radulović. „Ipak, postoji strah od grčkog scenarija jer su i oni pre svoje krize drastično povećali plate i zadužili se da bi to finansirali, pošto su krediti tada bili jeftini. Kad je izbila kriza i kad su zajmodavci tražili da se vraća ne samo kamata nego i glavnica, nastali su problemi. Vrlo je moguće da će se to i nama desiti“, tvrdi Radulović.

Iz Ministarstva finansija, pak, poručuju da je program apsolutno održiv i da građani Crne Gore nemaju vremena za čekanje.

„Nema govora o slomu. Budžetom smo predvideli prihode za svaki trošak na rashodnoj strani. Država je od sloma javnih finansija sačuvana u decembru 2020. kada je bila pred bankrotom, nakon što su građani poslali u opoziciju DPS“, poručuju iz Ministarstva.

Spajić neće sprovoditi program

I pored toga što je njegov program usvojen, Spajić verovatno neće sprovoditi „Evropu sad“. Zbog razlaza u vladajućoj koaliciji, Vlada Zdravka Krivokapića će biti srušena u parlamentu 4. februara a novu, manjinsku Vladu, uz podršku opozicionog DPS-a, trebalo bi da formira dosadašnji potpredsednik Vlade i lider URE Dritan Abazović.
Spajić je stao uz Krivokapića, što znači da ide u opoziciju, i oni će uskoro formirati partiju koja bi se mogla zvati baš „Evropa sad“. On tvrdi da bi nova vladajuća većina mogla sabotirati njegov program, iako su najavili da će ga sprovoditi.

„Više je nego opravdan strah zbog kojeg se ne može verovati u punu implementaciju „Evrope sad“, čije izmene može da potegne nova većina, iz koje su ismejavali ovu Vladu zbog obezbeđivanja uslova za rast plata i pretili bankrotom države, ako se bude sprovodio „Spajićev program“. Sada pojedinci koji su neke naše predloge nazivali neustavnim, poneseni novonastalom atmosferom, tvrde da će celokupan program dosledno priminiti. Jasno je da to rade upravo zbog straha od građana koji ovih dana primaju veće plate, pa pokušavaju da ih ubeđuju da će program ostati“, kaže Spajić i pita: „Ko im može verovati?“

Radulović se slaže da neka nova Vlada koja bi rekla da neće sprovoditi „Evropu sad“ – ne bi izdržala ni tri meseca. On kaže da sad nema nazad ali ne očekuje opstrukcije.

„Koja god Vlada da dođe ima zakonsku obavezu da sprovodi ovaj program i očekujem da će to raditi, da bi i sama bila uspešna. Žao mi je jedino što kreatori ovog programa neće biti u prilici da kušaju ono što su zakuvali i što će implementacija programa preći u ruke nekoga ko nije kriv za njegovo donošenje“, zaključio je Radulović.