Vesić: Većina firmi u Beogradu su porodična preduzeća

– Na poslednja tri velika tendera u gradu, gde je vrednost posla od 6 do 15 miliona evra, posao su dobile domaće firme. „Mostogradnja” je dobila posao rekonstrukcije Brankovog mosta, nakon toga su dobili i posao na rekonstrukciji jednog bulevara u okviru kojeg postoji i izmeštanje rečnog korita. Ta firma je bila u lošoj situaciji, ali se sada situacija promenila, što važi i za „Energoprojekt”, pa sada domaće firme pobeđuju na tenderima u konkurenciji stranih. Grad Beograd se trudi da podstakne razvoj malih i srednjih preduzeća, iako ona nisu u potpunosti u našoj nadležnosti – dodao je Vesić. 

On je naglasio da je članstvo u Privrednoj komori Srbije sada obavezno i da to ne treba posmatrati kao novi namet.

– Privredna komora koja dobro radi svoj posao veoma je značajna za razvoj malih i srednjih preduzeća. Grad Beograd ima dobru saradnju sa Privrednom komorom Srbije, čiji je deo sada Privredna komora Beograda, a zakon koji je na snazi i odnosi se na uređenje i rad Privredne komore je veoma dobar. Jedna od prvih odluka koju smo 2014. godine doneli kao Skupština grada bila je da ne donosimo nijednu odluku bez mišljenja Privredne komore, koje nije obavezujuće. Kada je Grad Beograd u pitanju, mi smo tokom tekuće godine sproveli dva konkursa. Prvi je bio za podršku i razvoj preduzetništva u 2018. godini, odnosno za kupovinu jednog ili više osnovnih sredstava, mašina ili druge opreme. Za ove potrebe izdvojeno je 20 miliona dinara, a stiglo je oko 100 prijava, što znači da je više preduzeća znalo da raspisujemo konkurs nego prošle. Drugi konkurs je bio za sufinansiranje iz programa od javnog interesa iz oblasti preduzetništva i zapošljavanja. Tu je odvojeno 12 miliona dinara i dobili smo oko 40 prijava. Rezultati oba konkursa biće uskoro objavljeni – rekao je gradski menadžer. 

Vesić je istakao da ranije nije bilo tih sredstava, dok se sada Grad Beograd svake godine trudi da budžetom obezbedi više novca nego prethodne godine. Ove godine ta sredstva su veća nego prošle, a novac je obezbeđen konsolidacijom gradskih finansija. 

– Posle dužeg perioda pauze, prošle godine smo obezbedili veći iznos sredstava namenjenih razvoju poljoprivrede. Ove godine predviđeno je oko 175 miliona dinara, prošle je bilo oko 100, a mislim da u prošlosti Grad Beograd nije obraćao dovoljno pažnje na poljoprivredu, koja je veoma važna za privredu našeg grada. Pomenutih 175 miliona dinara nije dovoljno, pa ćemo u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede formirati poseban sekretarijat za poljoprivredu. Grad daje podsticajna sredstva za poljoprivredu u oblasti voćarstva i povrtarstva, pčelarstva, stočarstva i nabavku mehanizacije. Na taj način želimo da pomognemo poljoprivrednicima da dođu do sredstava koja su im neophodna za njihov dalji rad – kazao je Vesić. 

On je istakao da je prošle godine napravljen ozbiljan iskorak kada je poljoprivreda u pitanju, a tako će se i nastaviti. 

– Posebno sam ponosan na Naučno-tehnološki park Zvezdara, koji smo pre četiri godine zatekli u potpunoj nefunkcionalnosti. Zajedno sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Beogradskim univerzitetom napravili smo novu kompaniju u kojoj danas radi 560 mladih ljudi i više od 50 kompanija. U naredne četiri godine ćemo se, takođe, mnogo konkretnije baviti „start-apovima”. Zajedno sa Vladom Republike Srbije podršku i pomoć start-ap preduzećima odredićemo kao prioritet za naredni period. Iako se većina tih kompanija ugasi, uspeh jedne ili dve državi i gradu vraća uložena sredstva. Preko Fondacije za mlade talente, Grad Beograd daje milion dinara za tri „start-apa”, a pored toga smo obezbedili besplatne radionice „Znanjem do cilja” gde je učestvovalo više od 150 start-ap kompanija. Ta sredstva nisu velika, ali ideje koje tamo možemo da čujemo su zaista sjajne i zaslužuju podršku – dodao je gradski menadžer. 

Vesić je prisutne upoznao sa namerom Grada Beogrda i Vlade RS da se u narednom periodu u saradnji sa zainteresovanim fondovima odvoji određen broj starih industrijskih objekata koji će biti pretvoreni u neke vrste „habova”, gde će „start-ap” firme dobijati besplatnu podršku. 

– Tako ćemo pomoći ljudima koji imaju dobre ideje da lakše komercijalizuju svoje proizvode i izađu na tržište. To će biti jedan od najvažnijih zadataka za naredni period i već razmišljamo o nekoliko lokacija, uz postojanje nekoliko zainteresovanih fondova. To je nešto po čemu želimo da Beograd bude prepoznatljiv, a koristićemo primer Izraela, koji je postigao ogroman uspeh kada su „start-apovi” u pitanju. U takvim preduzećima u Izraelu radi skoro 40.000 ljudi i na nama je da pokušamo da primenimo njihova iskustva. U saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje obezbeđeno je pet miliona dinara za oblast inovativnih tehnologija. Kada su subvencije za samozapošljavanje u pitanju, grad je obezbedio 6,5 miliona dinara, dok je za subvencije za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih na novootvorenim radnim mestima obezbeđen isti iznos. Za sprovođenje javnih radova na kojima se angažuju nezaposlene osobe opredeljena su dva miliona dinara – rekao je Vesić. 

On je istakao da se svaki uloženi dinar u mala i srednja preduzeća i porodične kompanije vraća višestruko u obliku poreza, zapošljavanja, plaćanja doprinosa na zarade i to je logika kojom ćemo se voditi. 

– Prošlo je vreme u kojem je Beograd bio grad teške industrije i verovatno se više nikada neće vratiti. Želimo da naš grad postane grad inovativne industrije u kojem se pre svega podržavaju ljudi sa dobrim poslovnim idejama. Beograd će u naredne četiri godine biti grad biznisa i grad u kojem se trudimo da pružimo šansu ljudima koji žele da privređuju. Želimo da građani Beograda žive kvalitetnije, da zarađuju bolje, a da oni koji do sada nisu imali prilike konačno počnu da rade – zaključio je Vesić.