VESTI IZ SVETA

Suficit u trgovinskoj razmeni Kine sa svetom zabeležio je u julu rast od 67 odsto u odnosu isti mesec prošle godine i to je drugi najuspešniji mesec u istoriji uprkos rastućim pritiscima američkih zakonodavaca da Peking bude sankcionisan zbog nekoliko trgovinskih sporova i sporova oko deviznog kursa. Julski suficit iznosio je 24,4 milijardi dolara, saopštila je kineska carina. Reč je o rezultatu koji nije nadmašio samo jun kada je ostvaren rekordni suficit od 26,9 milijardi dolara. Analitičari su očekivali da julski rezultat bude slabiji jer su izvoznici požurili da izvezu robu pre promene poreske politike kojom država namerava da smanji suficit. Višak u trgovini rastao je i uprkos nekoliko slučaja povlačenja kineske robe sa tržišta kao i upozorenja u SAD i drugim zemljama da neki kineski proizvodi imaju grešku ili da su bojeni, kao što su pasta za zube, gume ili morska hrana. SAD i ostali trgovinski partneri pritiskaju Peking da smanji kontrolu kursa valute juan i barijere za uvoz. Ukupan trgovinski suficit Kine u prvih sedam meseci ove godine iznosi 136,8 milijardi dolara. Najveći trgovinski partner Kine je Evropska unija.
Kairo – Sjedinjene Američke Države vode kampanju kojom žele da obeshrabre strane energetske kompanije da posluju u Iranu. Međutim, analitičari tvrde da su Iranci za nevolje sa investicijama sami krivi i da bi mogli da izbegnu međunarodni pritisak i privuku više stranog novca ako bi nudili bolje uslove. „Oni sprovode embargo za nas. Uslovi koje nude stranim energetskim kompanijama su veoma loši, a donose mali obrt u odnosu na geopolitički rizik“, izjavio je Mikal Herberg, bivši radnik u naftnoj industriji koji radi u Nacionalnom birou za istraživanja u Aziji, a koji delimično finansira američka vlada. Čak i kineske firme, koje su spremne da investiraju i u problematične zemlje kao što je Sudan, nisu žurile da zaključuju poslove u Iranu u sektoru energetike. Sitaucija pokazuje kako unutrašnja politika sputava mogućnost Teherana da se suprotstavi naporima Zapada da zaustavi nuklerani program te zemlje. Iran je trenutno preplavljen prihodima od nafte, ali njegova privreda, zavisna od nafte i gasa, ne privlači dovoljno investicija koje bi preokrenule trend opadanja proizvodnje nafte. Nestašica bi mogla ozbiljno da oslabi Iran u budućnosti i da postane ranjiviji na strane pritiske. Analitičari smatraju da bi Iran mogao bolje ukoliko bi poboljšao uslove za strane kompanije. Međutim, to bi bilo u suprotnosti sa uverenjima predsednika Ahmadinedžada o samodovoljnosti i njegovim ciljevima da prihode od nafte usmeri na siromašno stanovništvo. Iranski ustav zabranjuje strano vlasništvo nad energetskim resursima.
Milano – Za italijanske modne kuće teško je da se suoče sa pitanjem kako da nastave dalje kada njihovi ostareli dizajneri budu odložili pribor za crtanje. Dizajner Valentino u svojoj 75. godini ne pokazuje da bi mogao da uspori sa radom, ali on je ipak prodao svoju modnu kuću i zadržao kontrolu samo nad ateljeom, što analitičari ocenjuju kao potez koji će olakšati promenu u pravcu kreativnosti te kuće. Nakon što je prilikom prve prodaje kuću Valentino preuzela Marcoto grupa, ove godine prešla je u ruke investicionog fonda Permira. Iako investicione firme donose stabilnost, druge modne kuće, u uverenju da takve firme samo traže brzu zaradu, drže se tradicionalnijih načina da dođu do novca ili menadžerskog iskustva: objavljivanjem javnih ponuda (potez o kojem razmišljaju Prada i Feragamo), dovođenjem menadžerskog tima (kao što je uradila porodica Versaće) ili kupovinom manjih trgovinskih lanaca. Analitičari tvrde da takvi potezi pomažu modernizaciji kompanija i donose im potrebni kapital da bi se širile u trenutku kada vlada velika potražnja za luksuznom robom. Smrt Đanfranka Ferea u junu u 62. godini ponovo je istakla u prvi plan pitanje smene generacija u modnoj industriji. Nikada nije imenovao naslednika, ali je prodaja kompanije IT holdingu u 2002. ostavila tu kuću u boljoj poziciji da prebrodi gubitak. Armani je dugo odbacivao glasine da će izaći na berzu ili prodati kompaniju, a nedavno je na mesto finansijskog direktora doveo čoveka koji nije radio u modnoj industriji čime je pokazao potrebu da obezbedi menadžment za buduću tranziciju. Sveukupno, investicione firme postale su glavni igrač u preuzimanjima kompanija u modnoj industriji i bile zastupljene u četvrtini od ukupno 158 poslova širom sveta prošle godine, a u 42 odsto slučajeva u prvom kvartalu 2007. „Modne kuće su u kritičnoj fazi. Imaju odličan rast prihoda i zarade. To su kompanije izgrađene na poznatim brendovima i sa velikom profitabilnošću. Zato postoji veliki interes investicionih firmi da ih kupuju“, ocenio je analitičar Alesio Kandi.
Seul – Hjundai Hevi Industris, najveći svetski graditelj brodova, saopštio je u petak da je više nego dvostruko uvećao profit u drugom kvartalu, čime se približio rekordnom iznosu zahvaljujući višim cenama svojih plovila. U periodu od marta do juna Hjundai je zaradio 449 miliona dolara dok je u istom periodu prošle godine profit iznosio oko 200 miliona dolara. Prodaja je u prethodnom kvartalu porasla za 30 odsto i iznosila 4,17 milijardi dolara. Zarada je ostvarena isporukom brodova koji su naručeni tokom 2004. i 2005. među kojima su dominirali brodovi za prevoz kontejnera i brodovi za prevoz prirodnog gasa. Kineska potražnja za sirovinama najviše je uticala na tražnju za Hjundaijevim brodovima, a najviše porudžbina uputile su evropske kompanije. Analitičar Entoni Mun izjavio je da je rast cena brodova za 24 odsto odnosno do iznosa od 1.100 dolara po toni bruto nosivosti u 2004. godini u odnosu na prethodnu godinu najviše uticao na rezultat Hjundai Hevija. Mun smatra da će, dok god cene čelika budu stabilne, zarada Hjundaija rasti. On je dodao da je ekonomski rast Kine važan faktor ne samo za Hjundai već i za druge brodograditelje u svetu i da je Kina promenila celokupnu dinamiku te industrije.
Tokio, Frankfurt – Japanska centralna banka ubacila je u petak trilion jena (8,4 milijardi dolara) na novčano tržište zbog pada na Tokijskoj berzi i rastuće zabrinutosti na globalnom nivou zbog problema na američkom tržištu hipoteka. Banka Japana sledila je primer svojih kolega iz SAD i Evrope i to je prvi put da je preduzela takav korak još od terorističkih napada 11. septembra 2001. Centralne banke Australije i Kanade takođe su preduzele slične mere. Ipak, ministar privrede Japana Hiroko Ota pokušao je da ublaži strahove oko sudbine japanskog finansijskog sistema tvrdnjom da će štete od problema na američkom tržištu biti „ograničene“. Australijska centralna banka ubrizgala je na tržište 4,19 milijardi dolara odnosno dvostruko više u odnosu na dnevni prosek. Centralne banke Južne Koreje i Singapura saopštile su da su spremne da intervenišu u slučaju potrebe. Evropska centralna banka ubacila je 61 milijardi evra u bankarski sistem dok su Federalne rezerve u četvrtak unele 24 milijardi dolara na tamošnje tržište.
Kuala Lumpur – Virdžin grupa koja je u vlasništvu milijardera Ričarda Brensona kupila je u petak 20 odsto udela u prvoj malezijskoj lou kost aviokompaniji EREJŽA Eks i već se procenjuje da je reč o partnerstvu koje bi moglo da izmeni izgled azijskog vazdušnog saobraćaja. „Verujem u potencijal EREJŽE i niko ne treba da previdi važnost Azije“, izjavio je Brenson. Nijedna od kompanija nije saopštila koliko je koštala kupovina udela od 20 odsto u kompaniji FAX, koja je vlasnik EREJŽE. Međutim, neki od zvaničnika kompanije rekli su da bi 20 odsto udela Brensona trebalo da košta oko 7,2 miliona dolara. EREJŽA Eks dobila je dozvolu da leti do aerodroma Stansted u blizini Londona i do Gold Kousta u Australiji. Investicija Virdžina pokazuje uverenje Brensona u rastuće azijsko tržište lou kost kompanija i time će formalno povezati najveću azijsku lou kost kompaniju sa jednom od ključnih evropskih niskotarifnih aviokompanija. Dok se lou kost model pokazao uspešnim za kratke regionalne letove, tek treba da se dokaže profitabilnost u međukontinentalnim letovima. Lou kost kompanije nude 20 odsto od ukupnog broja mesta u avionima.
Medelin – Kolumbija je prošle nedelje potpisala sporazum o slobodnoj trgovini sa Gvatemalom, Hondurasom i El Salvadorom koji bi u narednih pet godina mogao da duplira izvoz u te centralnoameričke države. Sporazum su potpisali predsednici četiri države u gradu Medelin, koji predstavlja srce kolumbijske industrije. „Ovaj dokument ima ekonomski, politički i socijalni smisao. Kolumbija ga vidi kao most između Centralne i Južne Amerike“, izjavio je kolumbijski predsednik Alvaro Uribe. Sporazum koji će na stupiti na snagu sledeće godine eliminisaće carine i poreze na trgovinu oko 75 odsto industrijskih proizvoda i 72 odsto poljoprivrednih proizvoda u narednih deset godina. Vrednost trgovine Kolumbije sa tri zemlje iznosila je prošle godine oko 275 miliona dolara, a od tog iznosa na izvoz Kolumbije odnosilo se 250 miliona dolara. Predsednik Američke privredne komore za taj region Kamilo Asevedo ocenio je da bi zahvaljujući Sporazumu izvoz Kolumbije u Gvatemalu, Honduras i El Salvador mogao da se poveća na 500 miliona dolara. Nekoliko kolumbijskih kompanija planira da otvori fabrike tekstila u tri centralnoameričke države kako bi iskoristile prednosti sporazuma o slobodnoj trgovini koje te zemlje imaju sa SAD. Kolumbija je potpisala sličan sporazum sa SAD, ali Kongres okleva da ga ratifikuje.
Tokio – Tojota korporacija i Fudži Hevi Industris pregovaraju o razvoju jeftinog sportskog automobila prvenstveno za mlade vozače. Novi auto će verovatno prodavati Tojota jer želi da postane najveći svetski proizvođač automobila, a nosiće motor proizveden u Fudžiju. Automobil će imati relativno nisku cenu od 16.780 dolara kako bi privukli mlađe vozače. Tojota kupila je u oktobru 2005. godine 8,7 odsto udela u Fudži Heviju, proizvođaču vozila Subaru.