VESTI IZ SVETA

18 grauler“, unapređene borbene lovce. Visoki zvaničnik australijskog Ministarstva odbrane nedavno je boravio u Vašingtonu kako bi dogovorio kupovinu lovaca, izjavio je Kristijan Taubenšlag, portparol Ministarstva. SAD do sada nisu dozvoljavale izvoz tog aviona, koji predstavlja unapređenu verziju lovca „boing F/A-18 super hornet“. Prethodna vlada Australije prošle godine objavila je da je potpisala ugovor vredan šest milijardi australijskih dolara (4,6 milijardi američkih dolara) za kupovinu 24 lovca „super hornet“, koji bi bili zamenjeni lovcem „lokhid F-35 lajtning džoint strajk“ u toku naredne decenije. Za razliku od „super horneta“, koji nosi rakete i topove, „grouler“ poseduje opremu za ometanje radara i ostalu opremu za neutralisanje brojnih elektronskih uređaja.
Peking – Prodaja sedana, SUV modela i malih kamiona u Kini zabeležila je snažan pad u julu. Stopa rasta iznosila je svega 6,8 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, što je najniža stopa u poslednje dve godine. Prodaja sedana povećana je za samo 1,6 odsto, saopštilo je Kinesko udruženje proizvođača automobila. To je peti mesec za redom da je rast prodaje smanjen. Početkom godine prodaja je rasla po dvocifrenoj stopi. Kina predstavlja drugo najveće svetsko tržište automobila iza Sjedinjenih Američkih Država i globalni proizvođači na njega računaju kako bi ostvarili dobre prihode s obzirom na to da prodaja u drugim delovima sveta opada. Međutim, analitičari tvrde da su visoke cene nafte primorale kineske kupce da odlože nabavku automobila pa su zato umanjili projekciju o ukupnoj prodaji do kraja godine. U julu je prodato 488.200 sedana, SUV i malih kamiona. Od tog broja 360.800 prodatih vozila bili su modeli sedan. Kako bi umanjila povećanu potrošnju goriva, vlada Kine prošle nedelje duplirala je porez na prodaju najvećih automobila sa 20 na 40 odsto dok je smanjila poreze na male automobile. Ovog meseca, konsultanska kompanija Džej Di Pauer umanjila je projekciju o prodaji automobila u Kini u toku 2008. godine sa 6,2 na 5,95 miliona.
Berlin – Nemačka nacionalna železnica Dojče Ban saopštila je u petak da je dostavila ponudu za dobijanje posla upravljanja podzemnom železnicom švedske prestonice Stokholm. Dojče Ban je ponudu podneo preko ćerke-firme S-Ban Berlin, koja upravlja vozovima u nemačkoj prestonici, izjavio je visoki zvaničnik kompanije Herman fon Šulenburg. Ponuda je podneta u petak i ukoliko bude uspešna Dojče Ban će početi da upravlja metroom T-bana do kraja 2009. godine. Fon Šulenberg nije otkrio finansijske detalje ponude. On je rekao da je predviđeno da Dojče Ban zakupi vozove za metro. Odluka o najpovoljnijem ponuđaču na tenderu za operatera metroa u Stokholmu, koji zapošljava oko 3.000 radnika, trebalo bi da bude doneta početkom sledeće godine.
Manila – Novčane pošiljke Filipinaca koji žive i rade u inostranstvu povećane su za 30 odsto u junu i dostigle su iznos od 1,5 milijardi dolara što je najveći mesečni priliv od 1989. godine zahvaljujući rastu broja filipinskih radnika u inostranstvu, saopštila je centralna banka te zemlje. Sa junom, nivo doznaka u prvoj polovini godine dostigao je ukupnu sumu od 8,2 milijarde dolara, što je za 17,2 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Guverner Amando Tetango izjavio je da je rast broja Filipinaca koji su potražili posao u inostranstvu doprineo dobrim ciframa. Preliminarni podaci filipinske službe za radnike u inostranstvu pokazuju da je broj onih koji su potražili zaposlenje u drugoj zemlji u prvoj polovini godine porastao za 33,5 odsto i dostigao 640.401. U inostranstvu vlada velika potražnja za filipinskim radnicima i bilateralni razgovori s drugim državama otvaraju prilike za dodatno zapošljavanje, stoji u saopštenju centralne banke. Severna Amerika, Bliski Istok, Singapur i Hongkong predstavljaju oblasti iz kojih stiže najveći deo doznaka. Doznake su važan segment u filipinskoj ekonomiji jer čine 10 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Džakarta – Ekonomski rast najveće privrede jugoistočne Azije i u 2009. godini verovatno će iznositi više od šest odsto, izjavio je u petak predsednik Indonezije. Susilo Bambang Judojono naglasio je da se očekuje rast bruto domaćeg proizvoda od 6,2 odsto sledeće godine dok se za ovu godinu očekuje rast između šest i 6,4 odsto. Infacija bi sledeće godine trebalo da iznosi 6,5 odsto. Potrošačke cene porasle su za skoro 12 odsto u odnosu na jul prošle godine, nakon što je vlada povećala cene goriva za 30 odsto kako bi smanjila subvencije za benzin koje su pretile da ugroze stabilnost budžeta. Vlada je napravila predlog budžeta za sledeću godinu u skladu s očekivanjima da će se cena nafte kretati oko 100 dolara za barel. U govoru pred poslanicima uoči prazničnog vikenda tokom kojeg će biti proslavljen Dan nezavisnosti Indonezije, Judojono je posebno istakao ukupan ekonomski napredak od kada je velika azijska finansijska kriza pre više od jedne decenije oterala u stečaj indonežanske banke i desetine miliona ljudi poslala u siromaštvo. Indonezija sada ima najveće devizne rezerve u svojoj istoriji, koje iznose više od 100 milijardi dolara i uspela je da uravnoteži budžetski deficit, koji bi sledeće godine trebalo da padne na 1,9 odsto. Judojono se nada da će povećanjem proizvodnje u poljoprivredi i industrijama koje ne zavise od nafte smanjiti nezaposlenost (na sedam do osam odsto), koja je prošle godine iznosila skoro 10 odsto i bila jedna od najvećih u Aziji.
London – Britanska funta u petak je jedanaesti dan za redom izgubila na vrednosti u odnosu na dolar, što je najduži niz u poslednjih 37 godina, zbog straha da ta zemlja ulazi u recesiju. Funta je na kraju prošle nedelje vredela 1,85 dolara što je najniža vrednost u skoro dve godine, a u julu je za funtu moglo da se dobije dva dolara. Dramatičniji pad počeo je u sredu kada je Mervin King, guverner Banke Engleske, predvideo da će britanska ekonomija stagnirati u sledećoj godini i otvorio vrata ideji da bi mogao da smanji kamatne stope u toku 2009. godine. Ako kamatne stope padnu, depoziti u funtama postaće manje profitabilni, tako da je taj nagoveštaj uticao da investitori okrenu leđa funti. „SAD su bile prva ekonomija koja je zapala u probleme. Sada ljudi shvataju da Velika Britanija ima iste probleme kao i SAD, ako ne i veće“, ocenio je Tim Klejton iz konsultantske kompanije Investika. Pad funte odražava i jačanje dolara, na koje utiče pad cena sirovina i blagi rast američke privrede. Cena nafte pala je u petak na 113 dolara za barel zbog pretpostavki da će globalno ekonomsko usporavanje smanjiti potražnju, kao i zbog tvrdnji da rusko-gruzijski konflikt neće ugroziti snabdevanje putem gruzijskog naftovoda. Cene metala, ulja, kukuruza, pšenice i gume, takođe, beleže pad. Zlatom i srebrom trguje se po najnižim cenama u poslednjih nekoliko meseci. Rezultat toga je da se investitori, koji su „odbacili“ dolar u korist sirovina, sada ponovo okreću američkoj valuti. „Prisutan je strah da se završava bum cena sirovina i da će taj mehur pući. To pogoduje dolaru“, izjavio je Džejms Hjuz, analitičar iz kompanije CMC markets.