VESTI IZ SVETA

Kancelarija predsednika Francuske Nikole Sarkozija saopštila je da on razmišlja o predlaganju francuskog kandidata za šefa Međunaordnog monetarnog fonda s obzirom na to da je štampa iznela u javnost imena dvojice bivših ministara finansija iz redova socijalista kao kandidate za to mesto. „Predsednik će odgovoriti na to pitanje narednih dana“, objasnio je njegov portparol David Martino. Le Mond je izvestio u petak da je Sarkozi najavio da će preći partijske granice i izabrati bivšeg ministra finansija iz redova socijalista Dominika Štraus – Kana. Bliski saradnik Štraus – Kana, Žan Kristof Kambadelis, izjavio je da bivši ministar neće komentarisati vest sve „dok pitanje ne bude postavljeno“. Pre toga, Le Mond je izvestio da Sarkozi takođe razmišlja o predlaganju socijaliste Lorana Fabijea, koji je bio premijer i ministar finansija. Martino je opisao Fabijea i Štraus – Kana kao „dva kvalitetna čoveka“. Mesto šefa MMF biće uskoro slobodno nakon što je aktuelni direktor Rodrigo de Rato iznenada najavio odlazak da bi posvetio više vremena porodici. Nemački ministar finansija Pir Štajnbruk izjavio je sredinom prošle nedelje da postoji evropski kandidat „kojeg mnogi podržavaju“, ali nije otkrio njegovo ime. Fajnenšel Tajms Dojčland preneo je da je italijanski ministar finansija Tomazo Padoa – Skiopa favorit da zameni de Rata.
Toronto – Kanadski dolar dostigao je vrednost od 95 američkih centi po prvi put u poslednjih 30 godina, čemu su doprinele visoke cene nafte, jaka privreda i očekivanja o podizanju kamatne stope. Poznat i pod nazivom momak, po momku koji je naslikan na jednoj strani novčića, kanadski dolar zabeležio je rast od skoro 11 odsto ove godine i sada je na najvišem nivou od maja 1977. Na najnižem nivou bio je 2002. kada je vredeo 61,79 centi. Kanadski dolar napredovao je u petak za 0,9 centi nakon što je Statistika Kanade objavila da je u junu otvoreno još 35.000 novih radnih mesta što je dvostruko više od očekivanog. Stopa nezaposlenosti nalazi se na najnižem nivou u poslednjih 33 godine i iznosi 6,1 odsto.
Mumbai – Anhojzer-Buš, najveća svetska pivara, predstavila je u petak Badvajzer proizveden u Indiji koji predstavlja deo plana kompanije da uđe u rastuću privredu ove zemlje. Dok je Indija jedna od najvećih svetskih tržišta za žestoka pića, nalazi se na dnu lestvice nacija koje konzumiraju piva. Međutim, Anhojzer-Buš vidi veliki potencijal u toj oblasti u Indiji. U početku Badvajzer će biti prodavan u južnim i zapadnim delovima Indije. Kompanija trenutno ne prodaje uvozni Badvajzer u Indiji. Industrija piva u Indiji zabeležila je u poslednje dve godine rast od oko 20 odsto godišnje. Na taj rast uticala je rastuća srednja klasa i velika populacija kada je reč o mladim ljudima. Oko 60 odsto populacije, od ukupno 1,2 milijarde, jesu ljudi ispod 30 godina starosti. Ova pivara stvoriće zajedničku firmu sa kompanijom Kraun birs iz Indije radi proizvodnje i prodaje Badvajzera i ostalih brendova u Indiji i gradnje nove pivare u Hiderabadu na jugu zemlje.
Brisel – Evropska komisija saopštila je u petak da će izvesti Španiju pred sud zbog oporezivanja dobitaka u igrama koje organizuju inostrane lutrije dok dobitnici na lutrijama iz Španije ne moraju da plate porez. EU smatra da takav potez diskriminiše lutrije koje su registrovane u drugim zemljama i krši evropska pravila koja im garantuju pravo da posluju u bilo kojoj zemlji bloka koji čini 27 članica. Komisija je saopštila da je već tražila od Španije prošle godine da promeni sistem, ali je Madrid to odbio. Španski zakon daje poreske olakšice dobitnicima na igrama koje organizuje državna lutrija, nacionalne i regionalne agencije i na izvlačenjima koje organizuju španski Crveni krst i španska Nacionalna asocijacija slepih. Svi ostali dobitnici na lutrijama plaćaju redovni porez. Evropski sud pravde može narediti Španiji da promeni zakone pod pretnjom dnevnih kazni.
Majami – Kompanija Burger king saopštila je da će do kraja godine u svojim restoranima u SAD za kuvanje koristiti ulje koje ne goji. Time će slediti korake vodećih restorana brze hrane. Drugi po veličini svetski lanac brze hrane saopštio je da to ulje već koristi u nekoliko stotina restorana od oko 7.100 u zemlji. Burger king poznat je po hamburgerima spremljenim na vatri ali za pripremu pomfrita i pilećeg mesa koristi ulje. Prilikom testiranja, mušterije su ocenile da više proizvoda kuvanih u novom ulju ima jednak ili bolji ukus. Kritičari ipak smatraju da Burger king previše kasni sa upotrebom ulja koje ne goji. Kada je reč o konkurenciji Burger kinga, MEKDONALDS je još početkom godine najavio da se odlučio za ulje koje ne goji. Vendi internešnel počeo je sa upotrebom tog ulja u avgustu prošle godine.
Dablin – Stopa nezaposlenosti u Irskoj dostigla je 4,6 odsto i to je najviša stopa u poslednje četiri godine, saopštila je vladina Kancelarija centralne statistike. Irsko tržište rada dramatično se povećalo poslednjih godina zbog buma u građevinarstvu i velike imigracije, posebno iz istočne Evrope. Više od 200.000 stranaca čini deo radne snage koja broji 2,1 milion građana. Izveštaj pokazuje da je broj radnika koji traži olakšice za nezaposlene porastao prošlog meseca na 166.363 ili 3.300 više u odnosu na jun 2006. To je veliki kontrast u odnosu na staru Irsku, koja je patila od dvocifrene stope nezaposlenosti i hronične emigracije sve do sredine devedesetih kada su talasi korporativnih investicija, privlačeni niskim platama i porezima, počeli da zapljuskuju Irsku. Danas više od 1.000 stranih korporacija, od čega polovina iz SAD, učinile su Irsku njihovom omiljenom bazom u EU.
Istanbul – Lider sindikata radnika podneo je zahtev najvišem turskom administrativnom sudu da poništi planiranu prodaju većinskog udela u turskom petrohemijskom gigantu Petkimu. Mustafa Oztaskin, rukovodilac sindikata Petrol – Is, koji predstavlja radnike u industriji nafte i gasa, izjavio je da bi prodaju trebalo zaustaviti, samo dan nakon što je Transcentralazija petrohemikal holding, kazahstansko – ruski konzorcijum, pobedio druge konglomerate na tenderu ponudom od 2,05 milijardi dolara za 51 odsto udela. „Verujemo da ne postoji javi interes u ovoj privatizaciji“, rekao je Oztaskin i dodao da je Petkim investirao 350 miliona dolara u opremu u poslednje tri godine i da je profitabilan. On je doveo u pitanje i finansijsku stabilnost kupca. Administrativni sud i ranije je stopirao privatizacije najvrednije turske imovine, uključujući privatizacije rafinerije Tupras i čeličane Erdemir vredne sedam milijardi dolara. Ipak, obe su sprovedene kasnijim odlukama privatizacionih vlasti i sudova.
Milano – Banci Amerike naređeno je prošle nedelje da se pojavi pred sudom u jednom od postupaka pokrenutih nakon kolapsa kompanije Parmalat tokom 2003, zbog optužbe da je izvrtala podatke za tržište. Suđenje treba da počne 23. januara sledeće godine. „Ove optužbe protiv Banke Amerika su čisto administrativne prirode. To nisu optužbe za kriminal“, saopštila je banka. „Dokazi će pokazati da su optužbe neosnovane“, navodi se u saopštenju. U junu su četiri međunarodne banke – Citi grupa, UBS, Dojče banka i Morgan Stenli – takođe pozvane na sud pod optužbom da namerno nisu preduzele mere koje bi sprečile zločine koji su doveli do pada Parmalata. Izvrtanje podataka za tržište dešava se kada se tržištu ponude lažne informacije da bi se uticalo na cene. U ovom slučaju, tužioci smatraju da su banke puštale lažne informacije na tržištu jer su radile u dogovoru sa bivšim menadžmentom. Ako budu proglašene krivim, banke se mogu suočiti sa administrativnim kaznama. Advokati Banke Amerike izjavili su da bi ta banka mogla da bude kažnjena sa pet miliona evra. Presuda bi omogućila i vlasnicima obveznica kojih ima više od 40.000 da traže milionsku odštetu. Parmalatova zamršena finansijska mreža razrešena je u decembru 2003. kada je kompanija otkrila da račun sa pet milijardi dolara u Banci Amerike nepostoji. Ubrzo je Parmalat tražio zaštitu zbog stečaja i otkrio da je neto dug kompanije osam puta veći od ranije objavljenog.